Tržište nekretninama u Bosni i Hercegovini je u sličnom stanju kao i u ostalim susednim državama. Ukratko bi se moglo reći da veliki gradovi se nekako drže sa cenama po kvadratnom metru. U manjim mestima cene miruju ili idu naniže, što je vezano sa odseljavanjem stanovništva.
Međutim u Bosni postoje i neke specifičnosti kad je u pitanju trgovanje stanovima i kućama. Jedna od veći jeste postojanje dva entiteta koja imaju neke značajne razlike među propisima. Tu treba dodati i postojanje distrikta Brčko koji je takođe sa nekim svojim propisima.
Pored Sarajeva koji ima stabilnu potražnju i gde se gradi određeni broj obkjekata, slično je i u Banjaluci. Kao i svim zemljama, malo više dešavanja postoji u naseljima koja se nalaze bliže uz granicu.
Kako se kreću cene
Krenućemo od Sarajeva gde se cene na nekim perifernim delovima kreću 1 200 konvertabilnih maraka za kvadratni metar pa idu sve do 4 500 konvertabilnih maraka. Lokacije koje se najviše cene su Centar i Stari grad.
Banjaluka sa druge strane ima manje cene, ali i manje oscilacije među najnižim i najvišim. Na periferiji je cena oko 1 500 konvertibilnih maraka. U centru se cene za kvadratni metar kreću oko 2 700 konvertibilnih maraka.
Veoma je interesantno da se cene u Mostaru mogu na nekim lokacijama uporediti sa onima u Sarajevu.
U Bijeljini se može primetiti da je u ponudi veći broj stanova manje kvadrature. Sa cenama od oko 1 700 konvertabilnih maraka manji stanovi lakše pronalaze kupce. Ovaj trend je i u ostalim mestima, da se više nude manji stanovi.
Prognoze kretanja cena
Da bi se napravila neka prognoza, treba pogledati kakve su bile cene stanova u Bosni tokom prethodnog perioda. U periodu od 2000 pa sve do 2008 godine je beležen rast cena, da bi nakon svetske krize došlo do postepenog pada.
Ovaj pad je bio više izražen u manjim mestima, ali su cene pale i u velikim mestima. U trenutku izbijanja krize je bilo dosta stanova i kuća u izgradnji. Tad je došlo do smanjenog interesovanja kupaca, a veći broj tih objekata se završavao. Kad bi bili gotovi i ponuđeni na tržištu, interesovanje je bilo slabo što je vodilo smanjivanju cena.
Sada dolazimo do toga da su stanovi i kuće iz stog perioda uglavnom prodati, a par godina unazad se završava manji broj objekata. To je dovelo do situacije da cene nekretnina počnu blago da rastu. Pre toga nisu ni padale, ali su dugo bile u stagnaciji.
Ovaj posrast nije nikako povezan sa povećanjem broja kupaca nekretnina. Pravi razlog za rast cena jeste manja ponuda stanova na poželjnim lokacijama. Ovakav trend, malo manje ponude praćene malo većom potražnjom će se nastaviti i u nekom narednom periodu. Realno investitori neće previše novca puštati u gradnju stanova i kuća, jer moraju duže čekati na prodaju uz smanjenu zaradu.
Realno značajan faktor pri potražnji nekretnina u Bosni i Republici Srpskoj radi kupovine predstavlja dijaspora. Ljudi koji rade u inostranstvu deo svoje zarade prelivaju u rodne krajeve radi kupovine nekretnina. Ukoliko bi došlo do olakšavanja lokalnom stanovništvu da ide raditi u Evropsku uniju sigurno bi se taj devizni priliv povećao. A sa njim delimično bi se povećala potražnja za nekretninama.
Ima dosta prognoza kako će se kretati cene stanova u nekom narednom periodu, ali treba obratiti pažnju na to ko daje prognoze. Neke od tih najava kako će se kretati cene veoma mnogo liče na PR tekstove. Ima i onih tekstova gde se navodi da je kupovina nekretnine sad loša ivesticija, već je bolje držati novac u bankama(može se pretpostaviti ko je platio objavljivanje takvih tekstova).
U republici Srpskoj će na kretanje cene stanova i na ukupni obim trgovine uticati i porez na kapitalnu dobit kod prodaje i nasleđivanja stanova. Ovaj namet i nije baš logično rešen, pa bi njegovo usklađivanje sa drugim razvijenim tržištima povećalo trgovinu. Povećana trgovina bi mogla da dovede do povećanja cena.
