Na našim prostorima za ograđivanje dvorišta su veoma popularne metalne ograde. Metal nudi dosta opcija kako se može koristiti za ograde i dovoljno je čvrst. Ovde ipak treba obratiti pažnju na to da je neophodno ga kvalitetno i redovno održavati. Jednostavno ako se ne vodi računa o metalu ograda će brzo početi da propada.
Ograde za dvorište se mogu praviti pored metala i od drveta, cigala ili plastike. Takođe je moguće ove sve materijale kombinovati vodeći računa o krajnjem izgledu i funkcionalnosti. Koliko god delovalo da je dvorišnu ogradu dobro napraviti brzo i povoljno, potrebno je povesti računa da i njeno kasnije održavanje treba da bude jednostavno i jeftino.
Ugrubo se može napraviti podela prema tome da li ograda ide oko prednjeg ili zadnjeg dvorišta. One koje idu ispred kuće su lepše i glomaznije, dok se iza kuće uglavnom koriste žičane ograde. Kod nas je to oko dimenzija ograda regulisano i zakonom, ali na terenu se sve prilagođava situaciji.
Postavljanje
Prvo sve pažljivo premeriti da bi se znale dužine svake strane dvorišta. Takođe treba proveriti i stanje po visini radi utvrđivanja razlika u nagibu samog terena. Na osnovu tih dimenzija i tipa ograde se vrši procena koliko će stubova biti potrebno i gde će se oni nalaziti.
Potrebno je pre početka radova tačno odrediti gde će se nalaziti kapija (ili više njih) i koju dužinu će zauzimati.
Ukoliko se ograda nalazi na kosom terenu postoje dva načina kako može da se montira. Prvi način je da vrh ograde prati paraleno kosinu, a drugi je stepenasti način. Odabir između ove dve metode je često ograničen stepenom nagiba dvorišta. Prvi način se koristi ukoliko je nagib blag.
Stubovi se postavljaju na udaljenosti koja je predviđena prema tipu ograde za dvorište. Takođe prema tome se određuje i to kakvi stubovi idu. Najčešće se koriste četvrtasti profili cevi jer su najlakše dostupni. Kada je u pitanju žičana ograda mogu se postaviti i drveni stubovi.
Stubovi se u zemlji postavljaju obično tako da je unutra jedna trećina dužine. To može biti i manje ukoliko se betonitaju stope ili se oni postavljaju u temelj. Betoniranjem osnove stubova se postiže da mogu stabilnije nositi ogradu (uslov je da se to odradi na kvalitetan način). Ukoliko se ukopavaju drveni stubovi, deo koji ide u zemlju se treba zaštititi odgovarajućim sredstvima da bi duže trajali.
Tokom postavljanja stubova mora se pratiti koliko vire iz zemlje. To je malo posla tokom montiranja, ali će sprečiti da se kasnije trebaju raditi neka dodatna poravnavanja.
Kao i kod drvenih ograda i ovde se između stubova postavljaju horizontalne poveznice. Najčešće se postavljaju dve, ali ako je ograda teška mogu se postavljati tri ili četri. Ovde treba obavezno saslušati stručnjake jer se dodatne poprečne poveznice postavljaju iz sigurnosnih razloga.
Jedno od ograničenja metalne ograde za dvorište jeste što se kroz njih uglavnom može videti. Na taj način se umanjuje osećaj privatnosti jer je sve izloženo pogledima prolaznika. U slučaju da je u pitanju manja dužima ograde ili samo kapija, privatnost možemo sačuvati postavljanjem table od leksana. One su lagane, mogu se naći u nijansama boje sličnih ogradi i sprečavaju znatiželjne poglede.
Najskuplje metalne ograde za dvorište su od kovanog gvožđa. Njihova cena se računa prema metru kvadratnom, a tu dodatan trošak zna predstavljati to što se i kapije prave od istog materijala. Što se tiče izgleda postoji veliki broj uzoraka, međutim problem može predstavljati velika težina. Montaža stubova treba biti odrađena kvalitetno, a sami stubovi i metalne poveznice trebaju biti dovoljno jake da nose ogradu u svim uslovima.
Drugi model jeste da se ograda pravi od cevi, najčešće četvrtastih profila. Korišćenjem različitih dimenzija se može stvoriti zanimljiv i lep dezen. Ove ograde za dvorišete su lakše nego modeli od kovanog gvožđa, ali su ipak prilično teške. Tako da se mora i ovde povesti računa o stubovima i poveznicama jer oni nose ogradu.
Treći tip ograda jesu žičane koje stižu u dva različita pakovanja. Prva je u panelima i ponegde se kod nas naziva industrijska ograda. Drugi tip jeste pakovanje u rolnama koje imaju dužinu od 25 metara. Žice se kod ovog tipa mogu razlikovati po debljini i po načinu zaštite žice.
Pre su žičane ograde za dvorište bile uglavnom sve pocinkovane, a u novije vreme se pojavljuju neke legure koje su otpornije na koroziju (ali su i skuplje od pocinkovanih). Veoma je popularna i metoda da se izvrši plastificiranje žice što značajno produžava rok njenog trajanja.
Ograde za dvorište od kovanog gvožđa stižu pripremljene i ofarbane. Potom se samo vrši njihova montaža na stubove. Tom prilikom zna se desiti da se usled radova oljušti deo boje, a takva mesta treba ponovo prefarbati da se boje dobro uklope. Velika greška bi bila to ostaviti da se odradi malo kasnije, to samo može dovesti do problema sa naknadno ofarbanim mestima.
Ukoliko se farbanje ograde izvodi na terenu potrebno je pored pripreme same ograde pripremiti i teren koji se nalazi uz nju. Obično je dosta da se uzme najlon za krečenje i da se on postavi po dvorištu u blizini ograde. To će sprečiti da boja tokom farbanja prekrije i okolinu, što bi zahtevalo posle dodatan posao oko čišćenja.
Žičane ograde koje stižu u panelima imaju na sebi učvršćene horizontalne poveznice pa se njihova montaža vrši samo učvršćivanjem za stubove. Kod žičane ograde koja stiže u rolnama učvršćivanje među stubovima se vrši zatezanjem žice. Kada je ograda za dvorište žičana nemoguće je izbeći monoton osećaj i zato se najčešće koristi za zadnja dvorišta.
Ovde trebam da spomenem i ograde od prohroma i aluminijumske ograde. One još kod nas nisu toliko zastupljene, ali na nekim tržištima su veoma popularne. Posebno se to odnosi na aluminijumske ograde koje su lagane, a izgledom mogu da budu identične kovanom gvožđu.
Održavanje metalne ograde
Na sajtu smo već pisali o održavanju ograda od kovanog gvožđa, ali ćemo neke osnovne stvari i ovde ponoviti. Ukoliko se ne odražava na odgovarajući način počeće vremenom da izgleda loše, ali će i izgubiti funkcionalnost. Čak i pojava manjih otvora može dovesti do toga da vam u dvorište počnu ulaziti psi lutalice.
Kod ograda od gvožđa u slučaju da se površina jako zagrebe što pre taj deo premazati sa bojom. Svako odlaganje vodi ka pojavi rđe koja se posle teže uklanja. Povremeno se desi da usled jakih udaraca deo ograde bude savijen, iskrivljen ili čak i polomljen. U slučaju jačeh oštećnja treba majstorima prepustiti popravak.
Ukoliko je ograda za dvorište ofarbana, tad je u redovno održavanje potrebno uračunati farbanje komletne ograde svakih desetak godina. Ukoliko neki deo ograde pukne ili otpadne treba ga zameniti što pre jer ima svoju funkciju. Ovo važi pre svega za zatezače žice kod žičanih ograda.
Ukoliko naraste visoka trava uz ogradu ili se neka puzavica uhvati za nju treba ih ukloniti. Njihovo prisustvo uz samu ogradu omogućava zadržavanje vlage što vodi bržoj pojavi korozije.
Poželjno je birati aluminijumske ograde koje su zaštićene plastificiranjem i termičkom obradom nakon toga. Lošija je opcija da se uzmu one koje su samo prefarbane.
Nestručna montaža dovodi do problema prilikom jakih naleta vetra. U nekim slučajevima i sneg tokom zime zna da iskrivi ogradu (posebno se odnosi na žičane). Tako da bi preporučio tokom zime povremeno obilazak i sređivanje u slučaju problema. Metalne ograde za dvorište treba obilaziti i tokom ostataka godine da bi se proverilo u kakom je stanju.
