Drvene ograde za dvorište

Ograde od drveta su veoma lepe i ako se zaštite na odgovarajući način mogu dugo trajati. Čak i ako se koriste metal ili cigla za ogradu oko dvorišta na njih se dodaju drveni elementi da bi je ulepšali.

Predstavićemo ovde sve bitnije stavke oko montaže noseće konstrukcije, predstaviti par tipova ograda i na kraju navesti predloge kako na kvalitetan način odraditi zaštitu.

Pre početka radova dobro bi bilo obići malo teren da se vide neke ograde koje su već montirane, jer se na taj način može bolje steći pravi utisak nego kad se to samo posmatra na slikama. Ograde se uglavnom sastoje od tri vrste elemenata: stubova, nosećih letava (greda) i dasaka (najčešće ih nazivaju lutkama).

Noseći sistem

Kada se prave drvene ograde za dvorište noseći stubovi se raspoređuju na udajenost od 180 cm pa do 250 cm. Tačna udaljenost se dobija deljenjem cele duži jedne strane ograde na jednak broj delova.

Preporuka je napraviti tlocrt dvorišta na papiru pa tu obeležiti kako će ograda biti postavljena i gde će da se montiraju noseći stubovi. Udaljenost razmaka među stubovima treba da se radi na osnovu stanja na terenu.

Nakon toga treba što je bolje u skladu sa planom obeležiti gde će biti uglove i pozicije gde će ići drveni stubovi. Za ovaj posao je preporučljivo da odvojite malo više vremena, jer se nikako ne isplati to odraditi na brzinu.

Postoje tri načina za montiranje drvenih stubova:

  • direktno u zemlju
  • direktno u beton
  • na metalne nosače koji su fiksirani u beton

Ukoliko se stubovi za drvene ograde za dvorište postavljaju direkno u zemlju, rupa u zemlji se kopa da bude jedna trećina ukupne dužine stuba. Na dnu rupe se postavlja sloj šljunka visine  oko 10 cm, i nakon toga se postavlja stub. Deo koji ide u zemlju je potrebno dobro zaštititi, da bi se sprečilo njegovo propadanje usled vlage.

Kada se stub postavlja u beton, rupa treba da bude malo šira. Takođe se na dno rupe postavlja desetak centimetara šljunka i onda se vrši postavljanje stuba. Uz pomoć viska se potvrdi vertikalnost i zatim se stubovi učvrste sa letvicama koje se koso pobodu u zemlju. Nakon postavljanja svih stubova na jednoj strani, potrebno je zategnuti kanap na vrhu da se utvrdi da li su svi stubovi poravnati po visini. Drugi kanap se zateže pri dnu da se vidi da li su svi u istom pravcu.

Metalni nosači su u poslednje vreme najisplativija metoda, jer se stubovi podižu dosta od zemlje ( a samim tim i od vlage). Prilikom nabavke voditi računa o dimenzijama stubova, jer ima dosta različitih modela nosača. Potrebno je da se proveri da li su svi u pravcu i po visini dobri, pre nego se nalije beton.

Grede i daske

Ovde bi moglo doći do malo knfuzije, jer se koriste najrazličitiji nazivi za ove elemente na ogradama. Grede se postavljaju horizontalno od stuba do stuba i njihova funkcija je da spreče pomeranje stubava  i istovremeno budu nosači za daske.

Pri sečenju gredica koje nose daske treba se povesti za izrekom: tri puta meri jednom seci. Dobro povesti računa o udaljenosti među stubićoma ( premeriti tu udaljenost nije loše ) i dobro uračunati način povezivanja. Ovde oko načina povezivanja ima dosta opcija, može biti čeono gde se učvršćivanje radi limovima ili da se odradi na preklop.

Prilikom montiranja dasaka (lutki) na gredice treba obeležiti gde idu ako postoji razmak među njima. Znači nikako ne vršiti njihovo fiksiranje na osnovu nekih odokativnih metoda. Njihovo pričvršćivanje se uglavnom obavlja šrafovima i nema potrebe da se koristi dodatno lepilo za drvo da pojača spoj.

Stilovi ograda

Najkraće bi bilo podeliti drvene ograde na one klasične i unikatne. Prilikom odabira stila kako želimo da to sve na kraju izgleda treba povesti računa i o funkcionalnosti.

različiti načini montaže

Skica nekoliko različitih načina montaži dasaka na noseće letve. Daske se mogu postavljati sa razmakom ili direktno jedna do druge.

gusta sa kapijom

Primer drvene ograde za dvorište sa kapijom koja je napravljena u prikladnom dizajnu.

bogato dekorisana

Donji deo je od dasaka koje su postavljene bez razmaka, dok se pri vrhu nalaze ukrasno raspoređene letvice sa razmakom.

klasičan izgled

Ovde se jasno vide noseće letve koje idu od stuba do stuba, a na njima se nalaze lutke izmeču kojih je ostavljen manji razmak.

privatnost dvorišta

Totalno zatvorena ograda koja dobro štiti privatnost.

horizontalna montaža

Zanimljivo rešenje gde su daske postavljene vodoravno i time preuzele u potpunosti funkciju onsećih letvi.

kombinacija opeke i drveta

Evo jedan primer kako izgleda ograda za kuću u kombinaciji drveta i cigle.

Zaštita drvene ograde za dvorište

Iz razloga što će ograda biti izložena svim vremenskim uslovima ovom delu posla se treba ozbiljno pristupiti. Prvi deo koji treba dobro zaštititi jeste onaj deo stubova koji ide u zemlju ili beton. Za ovo se koristi uglavnom prerađeno ulje koje je poželjno malo zagrejati pre nanošenja ( može se posuda ostaviti na suncu) jer se tad lakše nanosi.

Kad je u pitanju farbanje dela koji je iznad zemlje tu su mogućnosti dosta šire. Međutim neka kratka podela bi bila korišćenje sadolina ili boja. U slučaju kada se koriste boje prvo se nanosi takozvana temeljna. Nakon njenog sušenja ide par slojeva završne.

Prilikom korišćenja sadolin zaštita se obavlja njegovim nanošenjem u nekoliko prolaza. Pri svakom prolazu boja postaje tamnija za nijansu i o tome treba povesti računa prilikom njegove kupovine. Obično se na mestima gde se prodaje nalaze uzorci sa prikazom kako izgledaju nijanse nakon par prolaza.

Obavezno je obnavljanje zaštite nakon nekoliko godina, ne treba predugo čekati. Čim se primete prvi znaci propadanja na ogradi od drveta, treba pristupiti ponovo farbanju. Ukoliko se bude čekalo suviše dugo, tada će biti i više posla prilikom ponovnog nanošenja zaštitnog sloja. Može se desiti da je do drveta propao, pa takva mesta popravite pre nego ponovo ofarbate celu ogradu.

Podelite sa prijateljima...
Share on Facebook
Facebook
0Share on Google+
Google+
0Pin on Pinterest
Pinterest
0Tweet about this on Twitter
Twitter
Print this page
Print
Email this to someone
email