Kod lakiranja stepeništa od drveta postoje dva slučaja kad je to potrebno. Prvi je kad se lakira stepenište koje je novo napravljeno, a drugi slučaj je kad se na starijem stepeništu lak toliko ošteti da je to neophodno iz početka odraditi. Prva situacija je mnogo prijatnija za rad, a ja ću se u nastavku teksta pozabaviti sa obe situacije, te ukazati na neke stvari o kojima treba voditi računa.
U svakom slučaju je to posao koji treba da se odradi što kvalitetnije, pošto će stepenište biti izloženo velikom habanju tokom korišćenja.
Lakiranje novog drvenog stepeništa
Ovo je relativno lak posao u odnosu na sređivanje starog stepeništa. Međutim i ovde treba obratiti pažnju na završnu obradu. Ukoliko ima nekih rupa ili ne slaganja u naleganju gazišta, potrebno je zagitovati. Sve treba prebrusiti sa finom šmirglom i potom dobro očistiti svu prašinu. Kada se prvi put prelakira, taj sloj se zatim obrusi sa finom šmirglom u porpunoasti. Onda sledi opet usisavanje prašine i brisanje sa blago važnom krpom cele podloge.
Tek nakon toga se pristupa premazivanju sa dva završna sloja. Za vreme lakiranja je potrebno obezbediti provetravanje prostora gde se radi.
Lakiranje starog drvenog stepeništa
Drveno stepenište se vremenom haba i oštećuje, tako da vemenom se dođe u situaciju da su popravke neophodne. U osnovi najbolje je prepustiti majstorima da odrade skidanje starijeg sloja laka i potom ponovo lakiranje. Međutim situacija je takva da se ljudi uglavnom odlučuju sami da odrade popravke, što u slučaju da je oštećenje stepenica u manjem obimu i nije problem.
U tim situacijama je dovoljno da se se odradi brušenje površinskog sloja laka i ako je potrebno na nekim mestima koja nisu na udarnim pozicijama skroz do drveta. Potom se sa puno pažnje odstrani sva prašina i pristupi se lakiranju.
Međutim kada su oštećenja ozbiljnija i većeg obima, tu je potrebna pomoć profesionalca ili ako se ipak odlučite sami da radite potreban je profesionalan alat. Kako je u tim situacijama potrebno u potpunosti ukloniti stari lak sa drvenog stepeništa za to se mogu i upotrebiti neka hemiska sretstva koja agresivno deluju u dodiru sa lakovima i bojama.
Ona se nanose u tankom sloju i po potrebi više puta, zatim se ostave da odstoje nekoliko minuta i sloj laka koji je popustio se skine špaklom. Obavezno je dok se radi sa ovim hemiskim sredtvima koristiti zaštitne rukavice i masku za usta. Ovim se ne uklanja u potpunosti lak i njegovo dalje skidanje se nastavlja brusilicama.
Brusilica ima raznih a za ovaj posao je najpoželjnija tračna brusilica. Kod nje se brusni papir kreće u jednom pravcu pa je lakše ispratiti lineje vlakana u drvetu. Međutim svaka nepažnja u radu sa trašnom brusilicom će kao rezultat imati njeno „ukopavanje“ u drvo čime se prave velika oštećenja.
Kod vibracionih brusilica se brusni papir vrti u krug i tako poprečno oštećuje strukturu drveta. Takva se oštećenja lako uoče posle lakiranja. U početku se počinje brusiti sa krupnijom granulacijom na brusnom papiru, a posle se prelazi na finije papire. Ovde je već poželjna i delta brusilica, koja ima radnu površinu u obliku trougla i omogućava da se dobro odrade uglovi drvenog stepeništa.
Uglavnom je brušenje do drveta, ako sami radite dugotrajan posao koji zahteva da se sve na kraju dotera da bude dobro. Za razliku od boje koja sve to na kraju sakrije, lak na kraju svaku grešku dodatno istakne.
