Vlaga koja se pojavljuje pri dnu zidova i polako se širi prema gore je čest problem. Ona najčešće može nastati na dva načina, prvi je da dolazi iz temelja a drugi je da stiže spolja kao atmosferska vlaga. Bez obzira na način kako dolazi u zid, tu se zahvaljujući poroznosti građevinskih materijala kreće kanalima koje nazivamo kapilari, pa tako i naziv kapilarna vlaga.
Ovo se najčešće pojavljuje na starijim kućama koje su pravljene u periodu kada se nije postavljanju hidroizolacije mnogo vodilo računa. Kapilarna vlaga u zidovima se na novijim objektima može primetiti u situacijama kada je došlo do propusta u gradnji ili su se koristili loši materijali za hidroizolaciju.
Kakve sve probleme donosi kapilarna vlaga
Lista problema je veoma dugačka jer dolazi do propadanja građevinskog materijala koji je godinama izložen velikoj količini vlažnosti. Pored toga što se kvari estetki izgled materijala, u isto vreme on gubi na kvalitetu i statici. Na tim vlažnim delovima dešava se kristalizacija mineralnih soli koje se mogu prepoznati kao bele linije najčešće sa unutrašnje strane.
Istovremeno se pojavljuje problem što taj deo zida počne da buđa, pojavlju se kolonije gljivica. Ta pojava dodatno ruži deo zida gde je prodrla vlaga, ali treba imati u vidu da to ugrožava i zdravlje stanara. Kao što se vidi kapilarna vlaga u zidovima donosi čitavi niz problema.
Pored toga što se takvi problemi se mogu pojaviti najčešće pri dnu zida, Postoji još čitav niz problematičnih situacija gde materijali za hidroizolaciju ne vrše dobro svoju funkciju, navešćemo ovde najčešće.
Problem sa vlagom se često pojavi oko vrata i prozora koji nisu dobro odrađeni, gde se atmosferska voda se zadržava (sneg i kiša) i prodire kroz zid stvarajući vlažne fleke na kojima se može pojaviti buđ. Druga problematična situacija je kada je lošije odrađena hidroizolacija usled čega se javlja kondenz, otpadaju komadi maltera i dosta često buđanje zida.
Sve nabrojane probleme treba ozbiljno shvatiti i popravke odraditi na vreme. Savetovanje sa stručnjacima se preporučuje, jer pored nabrojanih uzroka mogući problemi mogu biti još: loši hidroizolacioni radovi oko poda, problem sa vodovodnom mrežom, problem sa kanalizacionim odvodom, lošije odrađeno postavljanje oluka.
Vlaga može da se širi i preko maltera ukoliko nije dobro napravljen, bez obzira što je zid dobro izolovan protiv vlage. U nekim situacijama je teže odrediti uzrok ako se pojavi problem na visini, jer se vlaga kapilarno kreće prema gore, ali usled gravitacije se spušta i prema dole istovremeno.
Kako rešiti problem
Mada je logično mnogi previde da potrebno je prvo tačno odrediti zašto se pojavljuje kapilarna vlaga u zidovima. Dosta često se čuje nažalost da su ljudi odradili sanaciju, a problem se ponovo javlja. Razlog tome je naravno što nisu tačno našli uzrok pre početka radova.
Kada se tačno utvrdilo zašto dolazi do problema mogu se razmotriti neke opcije za rešenje. Jedan od najčešćih načina jeste da se odradi posecanje zidova ukoliko se problem pojavljuje u prizemlju na donjim krajevima zidova. Podsecanje zidova podrazumeva rezanje između dva reda cigala i potom se u taj prorez postavljaju materijali za hidroizolaciju. Podescanje zida nije uvek najbolje rešenje.
Ovaj postupak se duž zida radi parcijalno, obično jedan metar i kad se to završi proseca se dalje. U taj procep se ubacuje nešto radi hidroizolacije, svaki proizvođač ima neki svoj proizvod i naziv ali je to sve zajedno najpoznatije pod nazivom “Kondor” Nakon toga se to učvršćuje ubacivanjem maltera pod pritiskom. Ovo je svakako posao koji mora da se prepusti stručnjacima sa dosta iskustva jer nestručnim radovima možemo da značajno narušimo statiku zgrade.
Bušenje rupa i ubacivanje hidroizolacijske smeše
Drugi način koji je takođe veoma često u potrebi je injektiranje zidova, postupak kada se u zidu buši određeni broj rupa i potom se u njih ubrizgava mešavina koja treba da popuni te kapilare i preči vlagu da se kreće tim mikro pukotinama. Na tržištu postoji veliki broj ovih sredstava, ali bi bilo dobro se sa stručnjacima posavetovati oko konkretnog izvođenja.
Svakako da bi bio prvi korak odbijanje maltera na zahvaćenom području i oko 60cm od kraja gde se vidi da je zid vlažan. Malter se treba skinuti što je moguće bolje, pa na kraju može da se pređe sa žičanom četkom. Ukoliko se radi ubrizgavanje smese u rupe na zidu, treba da se taj posao uradi u skladu sa preporukama proizvođača tog sredstva.
Nakon toga se taj deo zida premalteriše malterom u koji je dodat materijal koji sprečava prodiranje vlage. Obično je preporuka da taj noviji sloj maltera bude debljine najmanje 20mm.
Materijali za hidroizolaciju trebali bi se svi uzeti od istog proizvođača, jer obično ima nekoliko smesa koje se naizmenično nanose. kad se uzmu od istog proizvođača zna se da su međusobno testirani i da se neće javiti neke nuspojave.
Proces koji traje
Veoma je bitno shvatiti da je u pitanju proces koji traje nekoliko dana, jednostavno nema brzih rešenja. Savetovanje sa stručnjacima je obavezno, jer se radi veoma blizu temelja i statika zgrade može biti poremećena. U nekim situacijama može pomoći kopanje drenažnog kanala oko kuće i postavljanje spoljne hidroizolacije radi prečavanja prodiranja atmosferske vlage.
Kapilarna vlaga u zidovima od naboja je posebno specifično pitanje, može se reći da injektiranje zidova u toj situaciji uglavnom ne dolazi u obzir (samo retko se to može uspešno izvesti). Veoma čest slučaj je da kuće od naboja i čerpića nemaju urađen temelj i to se treva proveriti. Ukoliko je ta situacija najbolje je da se radi deo po deo zida, da je na dužini od dva metra podboči plafon i iskopa rupa ispod zida za nalivanje temelja i da se onda na njega polože materijali za hidroizolaciju.
Kao što sam spomenuo svako kvalitetnije rešenje zahteva dosta vremena, prvo da se nađe uzrok problema i potom da se problem eliminiše. Neka brza rešenja koja se nude, malterisanje specijalnim malterima, lepljenje pločica ili postavljanja maske od lamperije su kratkog daha uglavnom.
Čak i samo isušivanje zidova od viška vlage nakon sređivanja hidroizolacije je dugotrajan proces, posebno u situacijama kad su masivni zidovi. Ovde se zna desiti propust, jer nakon nekoliko dana rada oko prečavanja prodora kapilarne vlage ljudi požure da saniraju nastalu štetu. Ako se radi sečenje zidova, tad se sa spoljne strane ostavi nekoliko santimetara iznad kondora neomalterisano narednih godinu dana sa ciljem da se oslobodi vlaga u zidu koji se našao iznad hidroizolacije.
