Za pokrivanje podova na terasama se najčešće koriste keramičke pločice, a od drugih materijala odmah iza toga na drugo mesto dolazi drvo. Pored njih se koriste još i kamen ili stare cigle. Pored podova od drveta, trenutno su u ponudi i kompozitni koji se nastali mešanjem drveta i plastike i potom presovani u željene profile. U ovom tekstu se nećemo baviti tim kombinovanim podovima, nego isključivo onim od čistog drveta.
Terase uglavnom su otvorene i izložene vremenskim ulovima i sam način kako će se postavljati drveni podovi za terase je veoma bitan. Pored tog tehničkog aspekta, odabir vrste drveta i način njegove zaštite isto zahtevaju određenu pažnju.
Drveni podovi za terase i balkone se uglavnom koriste na većim površinama, jer tamo mogu doći do izražaja. Jedan od naziva za ovu vrstu podova koji je preuzet iz engleskog jezika jeste “deck”.
Tehnička rešenja
Trenutno se dosta koristi sistem da drvene letve budu međusobno dole povezane plastičnim profilima. U nekim ranijim periodima se koristilo isključivo drvo, međutim pokazuje se kao praktičnije rešenje da u dodiru sa betonom bude plastika zbog veće izloženosti vodi. Ta podloga od plastičnog materijala se pravi tako da bude od tanjih komada plastike koji će lakše pratiti rad drveta koji he naminovan usled primanja i otpuštanja vlage.
Sami drveni podovi za terase su tako formirani da se sastoje od letvica koje se postavljaju sa razmakom između sebe (razmak obično bude 0,5 cm). Ovaj koncept je preuzet sa brodova, a i danas se u čamcima tako prave trepne kojima se prektiva dno radi lakšeg kretanja ribara.
I podovi koji su u kombinaciji drveta i plastičnih nosača, i oni samo od drveta su podjednako popularni danas.
Podloga na koju će doći drveni pod na balkonu ili terasi treba biti kvalitetno napravljena, treba da ima pad na jednu stranu gde će se odvoditi višak vode. Obavezno je odraditi zaštitu od prolaska vode u kapilarne kanale betona.
Pored ovoga se koristi u situacijama kad je moguće betoniranje gredica na razmaku od 40 cm gde se postavljaju drvene nosači na koje će ići drveni pod. Prostor između gdredica se popunjava šljunkom što omogućava relativno brzo uklanjanje vode koja se spusti između letvi. Razmak između dve letve u podu se ostavlja na 5 mm.
Ukoliko se kupuju duži komadi letve koji će se uklapati, povedite računa o dimenzijama terase koju pokrivate da se prilikom uklapanja pravi što manje otpada.
Ukoliko će biti betonska ploča ispod, poželjno je da se prilikom izlivanja napravi isstem kanala kao riblja kost koji pomađe da voda otiče i ispod letava kada se postave. Mazanje betona hidrofobnim srestvom je obavezna. Ukoliko se ipak naknadno odlučite da na betonskoj ploči postavite drveni pod, potrebno je odići malo letve koje ćega nositi te tako omogućiti oticanje viška vode.
Odabir drveta
Uglavnom se mogu naći preporuke za vrste drveta koje su totalno egzotične, kao što su ipe, cumaru i massaranduba. Pored ovih vrsta se mogu koristiti i neke druge ako su tretirane (imprenirane) tokom osnovne obrade. Englezi za ovaj način dodatne obrade koriste naziv “Pressure-Treated Lumber”.
Pošto su ove vrste koje se koriste za podne obloge manje poznate na našim prostorima predstavićemo ih malo opširnije:
- Ipe drvo – poreklom je iz zemalja Južne Amerike i veoma je tvrdo (navodi se podatak da je tri puta tvrđe od hrastovine) Zahvaljujući velikoj gustini otporno je na habanje i vlagu. Pored velike gustine dodatna prednost je veća količina ulja koja se nalazi u drvetu. Boja je tamnomaslinasto-smeđa i povremeno se za ovo drvo koristi naziv Ipe Lapacho.
- Cumaro drvo – najviše potiče iz Brazila, ali raste i u okolnim zemljama. Radi poređenja se navodi da je duplo tvrđe u odnosu na hrast. Nakon dužeg stajanja ukoliko nije izloženo direknim padavinama postaje svetlije smeđe, a ako kisne ili je u blizini bazena postaje sivkaste boje.
- Massaranduba drvo – prilikom postavljanja bude tamnije crvenkasto smeđe boje, a ako se ne zaštiti ničim dobija sivkastu patinu. Karakteristične su pege koje vremenom postaju tamnije što drvenom podu na terasi daje karakterističan izgled. Takođe je poreklom iz zemalja južne amerike i ovo drvo ima veću tvrdoću ( gustinu) u odnosu na vrste koje rastu na ovim prostorima.
Ovaj spisak nikako ne treba uzeti kao konačan, jer se na terenu koriste najrazličitije vrste drveta, aone se pre toga impregniraju na najrazličitije načine. Na internetu se mogu naći iskustva ljudi koji su koristili čamovu građu, parenu bukovinu i hrastovinu. Međutim sve su to relativno skorija iskustva, nisu starija od desetak godina tako da je rano upoređivati ih sa gore navedenim vrstama.
Održavanje
Nakon što se završi sa postavljanjem drvene podne obloge na balkon ili terasu potrebno je oprati je vodom da se uklone sve prljavštine i potom sačekati da se osuši. Tu je potrebno malo strpljenja, pa kad drvo bude suvo premazati ga sa tikovim uljem (teakovim uljem). Još jedno ulje koje se dosta koristi jeste laneno poznatije pod nazivom firnajz.
Samo održavanje se ne svodi samo na drvene podne obloge za terase, već se deo pažnje mora posvetiti podlogi na kojjoj se nalaze nosači ali i samim nosačima. Njih će biti dovoljno proveriti svakih desetak godina, pa ako se uoči neki problem da se može na vreme rešiti.