Gazišta za stepenište

Prilikom uređenja prostora kad na red dođe stepenište obično se koristi drvo da bi se uredilo ukoliko je stepenište u kući. Za spoljna stepeništa se koriste keramičke pločice, mada ponekad i kamen ili metal. Same stepenice možda deluju kao jednostavan sklop, međutim imaju ipak dosta delova koje je potrebno dobro uklopiti.

Naravno za takve kombinacije materijala je potrebno povesti računa kako će to sve na kraju da izgleda u prostoru gde se nalazi. Pored samog izgleda istovremeno treba voditi računa o sigurnosti, jer i mali propusti u izradi mogu da budu povod za ozbiljnije povrede.

U ovom tekstu ćemo se uglavnoom pozabaviti time kako trebaju da izgledaju gazišta za stepenište i od kojih se sve materijala mogu napraviti. Ovde je izbor dosta širok, neka rešenja su kvalitetnija, druga su jeftinija, pa svako od vas može sagledati koja mu situacija više odgovara. Malo ćemo se pozabaviti izradom i dimenzijama, jer treba dosta računa povesti o sigurnosti, a mali propusti kasnije mogu napraviti dosta problema.

Odabir drveta

Klasična preporuka bi bila da se za gazišta biraju tvrde vrste drveta, na našim prostorima je to hrast ili bukva koja se pre toga obrađuje parenjem (parena bukovina). Pored toga se koriste i druge vrste tvrdog drveta u manjoj meri kao što su jasen ili bagrem. Ovde se moramo ograditi jer po stručnim merilima ovo nisu sve tvrde vrste drveta mada se tako nazivaju, već mešane tvrde i polutvrde. Van struke, u redovnom životu ih ipak svi svrstavaju u tvrdu drvenu građu.

Gazišta za stepenice se često prave i od mekanog drveta, najčešće je to neko drvo iz grupe koja se naziva čamovina. To nije jedna specifična vrsta, već obuhvata sve crnogorične vrste drveća (smreka, jela, bor, beli bor, ariš). Ovde je problem manja gustoća drveta i zahteva dosta pažnje da se dobro odradi zaštita površinskog sloja. Desi se povremeno da u đonu obuće bude zaglavljen kamečić i bez kvalitetne zaštite može doći do značajno oštećanja površine.

Trenutno su u ponudi i gazišta od egzotičnijih vrsta drveta, spomenućemo ona od parenog bambusa. Ona su u pravilu od jako tvrdih vrsta drveta i uglavnom su poreklom iz Južne Amerike.

Na kraju treba spomenuti i furnirana gazišta za stepenice, kod kojih je furnir od tvrdog drveta nalepljen na podlogu od medijapana ili od meke vrste drveta. Mada će mnogi prezrivo klimnuti glavom na ovu kombinaciju, ako se nalazite među onima koji planiraju da postave stepeništa kod sebe, ovu kombinaciju ozbiljno razmotrite.

Keramičke pločice

Napolju se stepenište najčešće pokriva sa keramičkim pločicama, a ponekad i kamenom. Drvo kao materijal se retko koristi jer je izloženo atmosferskim prilikama.

Potrebno je povesti računa da se uzmu kvalitetne pločice, otporne na mraz, takođe je potrebno obratiti pažnju da imaju dobru otpornost na klizanje. Prilikom montaže postavljanje se postavlja čelo pa tek nakon toga deo gde se gazi.

Keramički završeci za stepenište omogućavaju da se umanji klizavost gazišta za stepenice, ona su naborana tako da povećavaju zaštitu. Prikaz pravilne montaže.

Otpornost na mraz se kod pločica obeležava sa pahuljicom, a pored treba biti ispisano „gres fine porcelanato“ ili „gres porcellanato“. tražite obavezno da vam se pokaže deklaracija, jer to mora biti napisano. Ovo je situacija kad nije dobro se oslanjati samo na ono što kaže prodavac. Kada je u pitanju protivklizavost, tu je poželjno da pločice budu sa oznakom “R” jer to pokazuje da su pogodne za sprečavanje klizavosti obuće.

Način montaže

Stepeništa imaju dve bitne dimenzije kad su gazišta u pitanju to je njihova dubina i visina. Ove dve dimenzije najviše utiču na krajnji izgled samoga stepeništa, njegovu dužinu i nagib. Treća stavka koja je bitna jeste da li su stepenice samonoseće ili su naslonjene na neku konstrukciju.

stepenice od drveta

Sama visina se određuje prema tome gde se stepenište nalazi, a raspon je od  15 cm pa sve do 22 cm. Te dve dimenzije su krajnje i bolja opcija je držati se neke sredine. Kako god bilo, sve stepenice moraju imati jednaku visinu, jer ako postoji razlika u visini to će biti uzrok za saplitanje ljudi koji gaze po njima. Kao minimalna širina stepenica se uzima dimenzija od 90 cm, manje se pravi samo u situacijama kad nema druge mogućnosti.

Za pričvršćivanje gazišta se koristiti različiti lepkovi, samo povesti računa o tome za koje materijale je namenjeno. Podloga treba da bude dobro pripremljena da bi se lepak mogao dobro uhvatiti. Ukoliko je podloga beton nikako ne treba da su kruni, treba svaki labav komad betona ukloniti pre montiranja gazišta za stepenice. Izravnavanje se pomoću lepka može obavljati do debljine 2 cm, mada ako treba na nekom mestu nanetiviše, to je potrebno obaviti iz dva puta.

Ukoliko se ne gazišta za stepenice pričvršćuju šrafovima, najčešće se priprema radi na suvo, pa se ako treba gazište se sa donje strane stanji. Nakon što se postigne da stoji uglavnom vodoravno, nanosi se pur pena i na to se postavlja gazišta i potom se ušrafi. Malo duže može trajati montaša, ali u nekim situacijama je to kvalitetnije rešenje.

Podelite sa prijateljima...
Share on Facebook
Facebook
0Share on Google+
Google+
0Pin on Pinterest
Pinterest
0Tweet about this on Twitter
Twitter
Print this page
Print
Email this to someone
email