Keramičke pločice za terase

Kada su u pitanju ideje za uređenje terase može se naći dosta dobrih predloga. Međutim jednako važno kao ideja jeste i da se odabere odgovarajući materijal za uređenje. Terasa je veoma povremeno izložena vremenskim uslovima koje možemo nazvati surovim, jakom suncu, velikoj kiši ili snegu.

Možda najbitnija stavka u celoj toj priči su pločice za terase, one trebaju da omoguće kretanje bez klizanja, da se jednostavno čiste, da relativno dugo traju a istovremeno dobro izgledaju. Na ove četri stvari valja obratiti pažnju, jer je zaista veliki izbor u ponudi.

Važno je znati da postoje one koje su namenjene za unutrašnje prostorije, a posebno one za spoljne prostore. Druga bitna podela jeste na keramičke pločice za zidove i za podove, među kojima ima dosta razlike. Ovo smo morali sve da pomenemo pre nego počnemo pisati samo o pločicama ze terasu.

Bitne stavke

Pored osnovnih osobina koje smo nabrojali malopre, ovde ima još jedna o kojoj treba povesti računa. Da li je terasa pokrivena ili ne, jer bilo kakav krovni pokrivač će pružiti određenu zaštitu pločicama tokom ekstremnih vremenskih uslova.

Čvrstina i otpornost na habanje su bitni faktori. Kako je u pitanju reč o podnim pločicama one bi trebale biti debljine bar 7 mm ili čak i više (za zidove su obično debljine 4 mm). U zavisnosti koliko je ta terasa frekventna treba prilikom odabira povesti računa o otpornosti na habanja tokom korišćenja.

Postoji više oznaka, pa tako prema MOHS skali vrdnost  koeficijenta bi trebala biti preko pet. U dugim situacijama se pločice za terase označavaju za habanje oznakama „PEI IV” ili „PEI V”.

Koliko su klizave pločice je takođe bitno jer od toga zavisi bezbednost. Ovde postoje takođe različite oznake, u jednom slučaju se koriste slova A,B i C, dok se u drugom koriste oznake od R9 pa do R13. Ove vrednosti se računaju samo na čistu površinu, u slučaju snega ili leda prestaju da važe (što je i logično).

Otpornost na vlagu treba da spreči prodor vlage u kapilarne otvore što je više moguće, mada se ne mogu kupiti one koje su vodootporne 100%. Pločice za terase ne bi trebalo da mogu upijati više od 3 % vode.

Sama voda ne može naneti veliku štetu čak ni na duži period, ovde je problem led  koji se formira tokom zimskih meseci. Led se prilikom svog formiranja širi i tako proširuje kanale u kojima se nalazi. Kako su u pitanju kapilarni kanali, prvo se primeti da se povšina počinje ljuštiti a prave razmere problema se vide tek nakon par godina.

Dezen na pločicama je nešto što navodimo na kraju, ali nije najmanje bitno. Prilikom biranja prvo napravite izbor da li želite mat površinu ili onu sa sjajem. Boje se biraju obično u nijansama smeđe iz praktičnih razloga, jer je to površina po kojoj se najviše gazi. Što se tiče samog dezena dosta se na našim prostorima koriste one što imitiraju kamen ili drvo svojim izgledom.

sređivanje terase sa keramičkim pločicama

U osnovi ako obratite pažnju na tih par stvari koje smo spomenuli, učinićete tu terasu istovremeno prijatnom, sigurnom a i lakom za održavanje. Prilikom kupovine treba tražiti orginalne deklaracije koje daje proizvođač, nikako se ne sme samo osloniti na ono što ispriča prodavac na stovarištu. Ne treba samo pločicima posveti svu pažnju, deo pažnje treba da se posveti i lepilu koje će se koristiti za njihovo postavljanje kao i masi za fugovanje.

Alternativna rešenja

Pod na terasama se može pokriti i drugim materijalima, jedan od njih su stare cigle. Problem može predstavljati njihova debljina jer se na taj način značajno podiže visina poda, pa bi o tome trebalo povesti računa pri planiranju. Jedan od argumenata koji se navodi kao prednost za koršćenje stare cigle jeste da se ona upotrebljavala za popločavanje dvorišta.

Te cigle za postavljanje po dvorištu su se pravile malo drugačije nego one koje su se koristile za zidanje pa su iz tog razloga mogle da izdrže ekstremne uslove kojima su bile izložene. Sad se za terase koriste one koje se vade iz starih zidova, a da bi se koliko toliko prilagodile novoj ulozi podne obloge potrebno ih je zaštititi na odgovarajući način.

Drugi materijal koji se koristi za popločavanje terasa jeste kamen, uglavnom je već pripremljen na manje debljine pa ne diže visinu kao stara cigla. Nakon njegovog postavljanja treba takođe da se obavi zaštita nekim od sredstava koja sprečavaju prodor vode u kapilarne kanale. Ne bi trebalo koristiti neka priručna sredstva kao što su firnajz ili mešavina benzina i stiropora da bi se zaštitile kamene pločice za terase, nego je potrebno uzeti sredstvo koje je napravljeno baš za namenom da se zaštiti kamen.

Na kraju se dolazi do drveta kao materijala kojim se može pokriti pod na terasi. U osnovi se postavlja kao trepna, ostavlja se deo između drvenih letvi da bi se omogućilo nesmetano oticanje vode. Beton ispod mora biti sa kvalitetnim padom radi odvođenja vode i dobro zaštićen od mogućnosti da vlaga prodre u njega (koristiti neki hidrofobni premaz).

Drveni podovi za terase možda deluju najbolje od svega međutim potrebno je da ih odradite na kvalitetan način, jer se u protivnom mogu pretvoriti u noćnu moru.

Ova rešenja se primenjuju u manjem obimu dok se za pokrivanje podova realno naviše koriste keramičke pločice za terase. Verujem da će vam ovaj tekst pomoći da odaberete odgovarajuće što u startu sprečava pojavu problema. Ukoliko niste iskusni za samostalno postavljanje po sistemu uradi sam, možda bi bilo dobro da angažujete keramičara.

Podelite sa prijateljima...
Share on Facebook
Facebook
0Share on Google+
Google+
0Pin on Pinterest
Pinterest
0Tweet about this on Twitter
Twitter
Print this page
Print
Email this to someone
email