Jedna od tehnika uređenja zidova jeste špatulat, koja je dobila naziv jer se u osnovama radila špaklama. Međutim kako je vreme prolazilo počeli su da se koriste i neki novi sistemi, trenutno ih je preko 150 koji se aktivno upotrebljavaju. Sve ove tehnike na kraju daju imitaciju mermera ili kamena koja se može uklopiti u dosta prostora.
Sama smesa se pravi od mramornog brašna koje se obično dodaje u razmeri od 40% i drugih stavki. Pre je bio to isključivogašeni kreč u najvećoj meri, a u današnje vreme se dosta koriste neki drugi materijali.
Neke od najpoznatijih špatulat tehnika su Raffaello, Coccio antico, Cemento, Rafaello Decor stucco i Medreperlato. Ovde se dobro informišite pre početka radova, da bi znali koji materijal da uzmete i da bi majstoru znali objasniti šta želite na kraju. Ljudi dosta mešaju ove nazive ili koriste neke svoje, pa treba biti pažljiv.
Tehnika špatulata
Pa što se tiče samog posla trebalo bi krenuti od osnove, a to je u ovom slučaju zid. Znači zid treba biti kvalitetan i bez ikakve opcije da se po njemu proširi vlaga. Nakon zidanja i malterisanja bi trebalo sačekati bar mesec dana da se dobro isuši pre nego se nastavi sa radovima.
Kao prva ruka može da se koristi smesa glet masa i gips u razmeri 2:1 sa tim da se doda malo boje da bi dobila nijnsu kao što će se raditi i špatulat nakon toga. Međutim nakon toga se u dve ili tri ruke nanosi smesa za špatulat i tu nema mesta za neku štednju i izmišljanja/maštanja.
Nakon gletovanja se nanosi prva ruka mase za špatulat i to se nakon toga treba prebrusiti sa brusnim papirom koji ima granulaciju 120 ili 150. Nakon te prve ruke nanošenja mase ne bi nigde trebalo da se na zidu vidi bela boja od gleta. Potom se čitava površina očisti od prašine.
Potom sledi nanošenje još dva sloja špatulat mase i potom ide brušenje (poliranje) sa papirom koji ima granulaciju od 500 ili može i više. Između bilo kog od tih prolaza se pravi pauza da bi se naneti sloj kvalitetno osušio.
Nakon završenog nanošenja i sušenja (minimum 7 dana), površinu treba izvoskirati i potom ispolirati da bi se dobio finalni izgled. U osnovi ovaj korak i ne izgleda kao neophodan čim se posao završi, ali da bi zidna površina pod špatulatom dugotrajno zadržala svoj izgled treba odraditi i ove korake. Prilikom nanošenja voska pre poliranja, to ne treba biti u predebelom sloju.
Ovo sve deluje kao da špatulat tehnika nije preterano komplikovana, ali treba znati da nije ni jednostavna.
Sistem uradi sam i nije baš preporučljiv kad je u pitanju ovakva dekoracija zidova, jednostavno materijal dosta košta pa bi i eksperimentisanje veoma koštalo. Iako postoji baš mnogo načina kako se špatulat može odraditi, na našim prostorima se radi samo nekoliko. Prilikom dogovaranja posla sa majstorom obavezno pitati koliko ima iskustva sa kojom tehnikom.
Oprema i materijal
Kao što smo spomenuli postoji jako veliki broj tehnika na koji špatulat može biti odrađen, i za sve o njih se osim špakle koriste razne hoble, sunđeri, gumirani valjci i veći broj dekorativnih tufera.
Materijal za špatulat je posebna priča, postoji nekoliko proizvođača i dosta proizvoda. Voditi računa da su neki namenjeni samo za jednu tehniku, a neki za više njih. Takođe izuzetno bitno je da se ne mogu koristiti nekakvi drugi proizvodi kao zamena za masu za špatulat. Veoma se često čuju preporuke od kvazi majstora za neke šeme kako jeftinije proći, ali se lako može desiti da krajnji rezultat bude loš.
Alati su različiti, zajedničko im je da su od nerđajućeg čelika. U pitanju su špakle, mistrije i najviše gletarice sa zaobljenim ivicama. Nejčešće se koriste gletarice i to u dve veličine, veća za prvui drugu ruku dok se ona manjih dimenzija koristi za završi sloj. Svaka špatulat tehnika zahteva (malo) drugačiju upotrebu alata, to je ono što daje finalni izgled zidu.
