Kada je u pitanju grejanje kuća i stanova trend koji ima stalan rast je postavljanje podnog grejanja. Ovaj postupak omogućava da se obavi zagrevanje prostorija ili u nekim situacijama samo dogrevanje prostorije (kupatila, kuhinje, ulazi).
Materijal koji se nabavlja mora biti kvalitetan, koristiti cevi za toplu vodu koje su baš namenjene za postavljanje podnog grejanja. To što iznad njega ide podna obloga ne ostavlja mnogo prostora za improvizovanje, jer svaka naknadna popravka može veoma mnogo da košta.
Način izračunavanja kolika je potrebna dužina cevi za grejanje kuće se zasniva na tome da se utvrde koji su toplotni gubici objekta. Ceo proračun je sličan tome kako se radi prilikom postavljanja radijatora. Preporuka bi bila da se ne koristi odokativna metoda. Za zagrevanje se može koristiti sistem centralnog grejanja sa vodom ili zagrevanje električnom energijom.
Postupak montaže
Da ne bi došlo do neke zabune čitav sistem mora da osmisli stručno lice i da ga projektuje prema stanju na terenu. Ugradnja se može odraditi u sistemu “sam svoj majstor” međutim izračunavanje potrebnog materijala i određivanje načina postavljanja treba prepustiti stručnjacima. Postoji “sistem za mokro postavljanje ” i “suva ugadnja”.
Prvo se postavlja stirodur (češće) ili stiropor (ređe) koji treba da obezbedi termoizolaciju prema betonskoj ploči koja je ispod. Poželjno je da se prilikom slaganja redova ploča ivice po nastavku ne poklapaju, već da se odradi pomeranje.
Na površinu stirodura (stiropora) se potom postavlja aluminijumska folija kod koje se takođe odradi preklapanje. Ovde treba povesti računa da sa izolacijom toplota ne odlazi prema dole, međutim nekad se dešava da se greju i prostorija gde se montira podno grejanje i zagreva se ona ispod. U tom slučaju bi možda trebalo izostaviti toplotnu izolaciju ispod sistema, ali o tome se svakako posavetujte sa onim kovam radi projektovanje sistema.
Najčešće se može u praksi videti postavljanje podnog grejanja sa cevima od 16 mm između kojih je udaljenost od 10 cm. Duž zidova je potrebno postaviti trake za izolaciju koje su rastegljive. One su neophodne jer se beton tokom godine podjednako dugo zagreva i ne zagreva, i pri svakom od tih perioda se ponaša drugačije.
Veoma je bitno da se odredi da li će se cevi postavljati u spiralu (kao puž) ili će se ići na rebrasti sistem montaže. Takođe je potrebno ispoštovati preporuku o optimalnim radijusima pod kojima će biti savijene cevi. U čitavom sistemu treba biti montirano par termostata koji će pratiti temperaturu na određenim tačkama i koji su povezani sa sistemom ventila koji određuju koliko tople vode treba u svakom trenutku. Broj termostata i njihove pozicije u prostoriji bi trebalo da odredi stručno lice.
Prilikom pripremanja betona u njega se mogu dodati aditivi koji će da smanje broj vazdušnih mehurova. Na taj način će se obezbediti kompaktina smesa koja će se ravnomernije zagrevati.
Saveti za postavljanje podnoga grejana
Dužina cevi varira od nekoliko faktora od kojih je jedan prečnik cevi. Okvirno ide na jedan kvadradni metar od 5 do 10 m dužine cevi. Kad se podno grejanje odradi sa gušće postavljenim cevima potreban je jači izmenjivač. Međutim u toj situaciji se dešava je potrebna i niža temperatura vode u cevima da bi se postigla željena temperatura poda (oko 23 °C).
Udaljenost cevi od zidova bi trebala da bude najmanje 10 cm, međutim i tu postoje izuzetci pa bi se trebalo posavetovati sa stručnim licima.
Debljina betonske košuljice treba da bude minimalno 4 cm, a poželjno je da bude više od toga (međutim ne više od 8 cm).Podno grejanje će u situaciji kada se koristi tanja betonaska košuljica brže zagrejati pod, ali će i kraće zadržavati toplotu kad se prekine sa grejanjem. Deblja od 8 cm i tanja od 4 cm ima ozbiljnih nedostataka koji nepovoljno utiču na prenošenje toplote od cevi do površine poda.
Kada se prave novi objekti treba prilikom projektovanja predvideti visinu ploče tako da kada se odradi montaža podnog grejanja dobije odgovarajuća visina poda koja će biti u skladu sa visinom vrata.
