Vest o tome da se obnavlja Beogradski muzej savremene umetnosti ne deluje preterano značajno. Moderna umetnost deluje često zbunjujuće, međutim tu vest treba posmatrati kao obogaćivanje ponude grada Beograda za turiste. Više sadržaja koji se nudi vodi većem broju turista koji trebati više prostora za smaštaj tokom boravka. Ovaj muzej sam neće dovesti do značajnijeg povećanja broja tursita, ali nije ni zanemariv po pitanju onoga što nudi.
On se nalazi na Novom Beogradu, na levoj obali Save. Otvoren je u oktobru 1965. Prvi upravnik bio je njegov osnivač i inicijator Miodrag Protić. Muzej je zatvoren za javnost 2007. godine. Više od 10 godina se radi na adaptaciji i dogradnji zgrade na Ušću. Uprkos tome što zgrada Muzeja nije još uvek otvorena za javnost tokom prethodnih godina Muzej je izlagao na različitim lokacijama.
Rekonstrukcija se sprovodi u nekoliko faza: prva etapa je završena 2010. kada je sređen krov Muzeja, a izmeštena je depo i trafo stanica iz podruma zgrade u novi objekat. Nastavljena je obnova radovima na fasadi zgrade, postavljene su nove instalacije, sređena unutrašnjost Muzeja savremene umetnosti. Osvetljenje objekta je takođe planirano ovim velikim i značajnim projektom. Tu je i uređenje parka sa skulpturama, a jedan deo novca namenjen je za tehničko obezbeđenje objekta.
Arhitektura Muzeja
Muzej se prostire naspram Beogradske tvrđave, projektovali su ga arhitekte Ivan Antić i Ivanka Raspopović. Sama zgrada je okružena parkom u kome su postavljene skulpture bitnih jugoslovenskih vajara 20. veka. Unutrašnjost prostora je oko 5.000 m2 i podeljena je na pet izložbenih nivoa koji su povezani stepeništem.
Prizemlje se nalazi na 1,80 m od zemlje, prvi nivo na 3,90 dok je najviši nivo na 10,14 m od nivoa zemlje. Odrađeno je kaskadno rešenje međunivoa i poluspratova i zahvaljujući tome sa najvišeg nivoa iz različitih uglova možete posmatrati eksponate na nižim nivoima. Nivoi se na ovaj način prelivaju jedan u drugi.
Objekat ima formu od šest zasečenih dvospratnih kubusa. Zasečene, nagnute krovne površine su zastakljene i na taj način je obezbeđeno adekvatno dnevno osvetljenje izložbenog prostora. Zidovi su obloženi mermernih pločama a delimično su u staklu. Jedinstvena forma beogradskog Muzeja savremene umetnosti kvalitetno se uklapa u neposredno prirodno okruženje i zbog toga se svrstava u najznačajniji muzejski objekat na prostoru nekadašnje Jugoslavije i jako bitno kulturno zdanje naše prestonice.
MSU rekonstrukcija
1987. godine Muzej savremene umetnosti proglašen je za “kulturno dobro” i nalazi se pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda. U okviru obnove beogradskog Muzeja biće izgradnja nove sale za projekcije koja prati svetske trendove u razvoju vizuelnih umetnosti. Od novih sadržaja muzeja izdvajaju se suvenirnici i restoran, a obezbeđen je i prostor za muzejsku biblioteku.
Treba napomenuti da u toku decenije koliko traje sanacija ovog objekta u Srbiji je promenjeno nekoliko vlasti, čak sedam ministara kulture je obećavalo završetak ovog bitnog zdanja za našu kulturu i da će baš za vreme njegovog mandata Muzej izložiti deo svoje nove kolekcije.
2015. godine tadašnji ministar kulture Ivan Tasovac aktivirao je satove koji odbrojavaju vreme do otvaranja muzeja. Poslednja obećanja su da će Muzej savremene umetnosti biti otvoren u oktobru ove godine na isti dan kada je počeo sa radom davne 1965. godine. Planirano je da radovi budu završeni do maja, a stalna postavka bi trebalo da bude spremna do otvaranja.
Muzej savremene umetnosti ima izuzetno bogat fond koji broji preko 8000 dela, a zbirka se svakodnevno dopunjuje putem poklona ili legata kao i otkupom od umetnika koji svoja umetnička dela izlažu u Muzeju. U kolekciji ovog zdanja izdvajaju se:
- zbirka slikarstva od 1900. do 1945. god.
- zbirka slikarstva posle 1945.
- zbirka skulpture
- zbirka crteža i grafike
- zbirka novih umetničkih medija (video, fotografija, film)
Tu je i stalna postavka dela koja se menja na 3 i 5 godina. Pored bogato opremljenih zbirki u sklopu Muzeja osnovan je atelje za konzervaciju i restauraciju. Od 1974. postoji Centar za vizuelnu kulturu a od 2001. godine Odeljenje za dizajn i multimedije i Dečji klub.
