Eksproprijacija zemljišta u Srbiji

Eksproprijacija zemljišta je postupak koji postoji u svim zemljama. U osnovim to omogućava državi da preuzme privatnu svojinu, najčešće zemljište, te da ga prevede u svoju imovinu. Prethodnim vlasnicima se isplaćuje nadohnada ili im se obezbeđuju zamenski objekti za smeštaj i poljoprivredno zemljište. Nakon toga država na tom zemljištu gradi objekte od opšteg značaja (autoputevi, industriske zone, trase dalekovoda, aerodrome, prugu).

Aktivnosti oko eksproprijacije se u Srbiji obavljaju jako dugo i povremeno su bile predmet sporenja. Problem predstavljaju moguće malverazcije kojima su inače pojedini naši političari veoma skloni. Opcija da sem države i drugi organi upravljanja mogu prema svojim planovima da obavljaju otkup zemljišta na terenu samo zna dodatni iskomlikovati situaciju.

Najčešća slučaja zloupotrebe jeste da političari osmisle neki manje bitan projekat za koji je nepgodno obaviti eksproprijaciju. Pre objavljivanja tog projekta oni obavljaju otkup zemljišta koje je potrebno. Potom sledi procena vrednosti zemljišta koja se preuveličava, a nakon donošenja odluke se vrši isplata. Tako se došlo do situacije da iako je eksproprijacija zemljišta izvršena i pre 50 godina, od projekta se nije ništa uradilo.

Šta je eksproprijacija ?

U praksi postoje dva oblika svojine: državni i privatni. Najveći deo zemljišta je u vlasnštvu stanovništva, dok je manji deo zemljišta i objekata u vlasništvu države. Ta podela je napravljena dosta davno, a zahvaljujući promenama koje se dešavaju svakodnevno oko nas i ona se mora menjati i prilagođavati. Pošto je praksa pokazala da kada državi za neki projekat od značaja treba određeno zemljište,  nije baš uvek jednostavno da preuzme zemljište iz privatne svojine (dešavalo se da građani prosto ne žele da prodaju zemljište). Zato je uvedena eksproprijacija zemljišta u Srbiji, ali i u ostalim zemljama. Na taj način se pokuša prvo postići dogovor sa vlasnicima zemljišta oko cene (što sa većinom i uspeva) a u slučaju problema sud na osnovu mišljenja stručnjaka određuje cenu i zemljište se preuzima od strane države (ako je potrebno uz primenu sile).

U praksi oko toga šta je eksproprijacija postoje dve značajno suprostavljene teorije. Prva je državna i ona kaže da je to instrument države za pretvaranje privatne svojine u državnu radi opštog interesa. Drugo tumačenje potiče od pojedinih vlasnika privatne svojine i oni tu aktivnost nazivaju prosto otimačina (iznuda).

Do ovolike razlike oko tumačenja dolazi iz razloga što postoji različito mišljenje oko vrednosti imovine i oko toga šta je to tačno opšti interes. Kako je u pitanju ozbiljan posao napravljen je Zakon o eksproprijaciji, ovde ćemo odvojiti par najzanimljivijih članova tog zakona.

(“Sl. glasnik RS”, br. 53/95, “Sl. list SRJ”, br. 16/2001 – odluka SUS i “Sl. glasnik RS”, br. 20/2009, 55/2013 – odluka US i 106/2016 – autentično tumačenje)

Član 1

Nepokretnosti se mogu eksproprisati ili se svojina na njima može ograničiti samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne.

Član 5

Eksproprijacijom može da se ustanovi i službenost na nepokretnosti ili zakup na zemljištu na određeno vreme (nepotpuna eksproprijacija).

Zakup može da se ustanovi samo u slučaju kada će se zemljište, s obzirom na svrhu za koju se zakup predlaže, koristiti ograničeno vreme, a najviše do tri godine (za istraživanje rudnog i drugog blaga, korišćenje kamenoloma, vađenje gline, peska i šljunka, zakup prirodnih dobara za stavljanje pod zaštitu i sl.)

Po proteku roka na koji je izvršena nepotpuna eksproprijacija, korisnik eksproprijacije je dužan da zemljište vrati u prvobitno stanje.

Član 11

Naknada za eksproprisanu nepokretnost određuje se u novcu, ukoliko ovim zakonom nije drukčije određeno.

Član 25

Predlog za eksproprijaciju može podneti korisnik eksproprijacije tek pošto je u skladu sa ovim zakonom utvrđen javni interes za eksproprijaciju nepokretnosti.

U ime Republike Srbije predlog za eksproprijaciju podnosi republički javni pravobranilac.

U ime autonomne pokrajine, grada, grada Beograda, odnosno opštine predlog za eksproprijaciju podnosi nadležni javni pravobranilac, odnosno drugo lice koje zastupa autonomnu pokrajinu, grad, grad Beograd, odnosno opštinu.

Predlog za eksproprijaciju podnosi se opštinskoj upravi opštine na čijoj se teritoriji nalazi nepokretnost predložena za eksproprijaciju, u roku od jedne godine od dana utvrđivanja javnog interesa za eksproprijaciju.

Član 46

Naknada za eksproprisani rasadnik određuje se kao za poljoprivredno zemljište (član 42). Ovako određena naknada uvećava se za tržišnu cenu sadnog materijala (sadnice i ostali materijal za reprodukciju) koji raniji sopstvenik nije iskoristio do dana predaje nepokretnosti korisniku eksproprijacije.

Član 50

Raniji sopstvenik nema pravo na naknadu za ulaganja koja je izvršio posle dana kada je pismeno obavešten o podnetom predlogu za eksproprijaciju, osim troškova koji su bili neophodni za korišćenje nepokretnosti.

Obaveštenje o podnetom predlogu za eksproprijaciju ranijem sopstveniku dostavlja organ nadležan za donošenje rešenja o eksproprijaciji.

Član 61

Ako se sporazum o naknadi u celini ne postigne u roku od dva meseca od dana pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji, opštinska uprava dostaviće pravosnažno rešenje o eksproprijaciji sa svim spisima nadležnom opštinskom sudu radi određivanja naknade.

Ako opštinska uprava ne postupi po odredbi stava 1. ovog člana, raniji sopstvenik i korisnik eksproprijacije mogu se neposredno obratiti sudu radi određivanja naknade.

Ovde iznad smo izdvojili nazanimljivije članove koje ima zakon o eksproprijaciji. Tu se vidi da se pored trajnog prezimanja, može odraditi i privremeno zauzimanje u trajanju ne dužem od 3 godine.

Opšti interes za državu mogu biti gradnja puteva, aerodroma, uređenje infrastrukture (vodovod i kanalizacija), stvaranje mesta za fabrike, regulacije vodotokova, stvaranje prostora za proširenje naselja, proširenje industriskih zona i slično.

Predviđen je i obrnut proces koji se naziva deeksproprijacija. Tada se državna imovina koja se ne koristi više za namenu ili je istekao rok zakupa vraća prethodnim vlasnicima ili ide na prodaju zainteresovanima. Ovo se ređe dešava, ali je predviđeno.

Stanje na terenu

Stanje na terenu kada je u pistanju otkup poljoprivrednog zemljiša, ali i drugih situacija nije baš sjajan. Državni organi na osnovu cena  po kojima se trgovalo u okolini određuje cenu i za zemljište koje je predmet eksproprijacija. Tako da sa te strane i nema baš mnogo mesta za dogovore, ono što se ponudi to uglavnom i ostaje na kraju.

Trenutno je na primer aktuelno otkupljivanje zemljišta na pravcu koridoru 11. Ovaj pravac treba da vodi ka državi Crnoj Gori, a sad se priprema teren na trasi od Surčina do Obrenovca. Cene zemljišta će biti veoma raznolike i kretaće se od 1 200 do 4 000 dinara za kvadratni metar. Za ovu deonicu će trebati da otkupi malo manje od 200 hektara.

zakon o eksproprijaciji

Bilo je tu i značajnijih promašaja, kao na primer i gasovod Južni tok. Pompezno najavljen od države brzo je doveo do oštrih reči kako vlasnika zemljišta kuda je trebao proći gasovod tako i državnih organa. Svi su uglavnom pretili. Na kraju uprkos tome što je trebalo da se otkupi preko 8 000 hektara uglavnom poljoprivrednog zemljištanije se ništa desilo. Od posla se jednostavno odustalo.

Cene su se u skorije vreme kretale od 70 dinara za pojedine niže klase (livade) u blizini Subotice pa do 4 000 koji su praktično u Novom sadu ili Beogradu. Trenutno je prema našim saznanjima maksimum 5 000 dinara u Nišu za zemljište gde će se izmestiti pruga radi obilaznice. Eksproprijacija zemljišta se ne dešava trenutno u Srbija samo vezano za izgradnju autoputeva. Zemljište se aktivno prevodi u državnu svojinu i za potrebe trasa za dalekovode, deponije smeća, za potrebe proširenja industriskih zona.

Ukoliko se ne uspe sve rešiti mirno na kraju se aktivira policija koja obezbeđuje preuzimanje zemljišta. Situacija može biti i malo komplikovanija ukoliko se na zemljištu nalaze neki od objekata, takav je primer firma “Granit mermer”. Realno kada se radi eksproprijacija zemljišta ovakvih situacija ima relativno malo. Baš zbog svoje retkosti i prisustva policije koja pojačava utisak drame, takve priče postaju senzacije jer ih novinari forsiraju.

Jedan od problema koje treba spomenuti jeste i lošije uređenje zamljišnjih knjiga, katastra. U Srbiji je u toku nekoliko akcija koje imaju za cilj uređenje stanja u knjigama sa onim na terenu. Ovo nije problem samo kod nas, jer i u okolnim zemljama postoji mnogo problematinih situacija jer katastarski podaci odstupaju od stvarnog stanja na terenu. Najteža situacija je svakako u Bosni i Hercegovini, jer je deo knjiga i dokumenata uništen tokom rata. Kako se bude  situacija sa usklađivanjem dokumentacija sve više dovodila u red, tako će biti i manje problema kada se radi eksproprijacija zemljišta.

Podelite sa prijateljima...
Share on Facebook6Share on Google+0Pin on Pinterest0Tweet about this on TwitterPrint this pageEmail this to someone