Drvena građa se dosta koristi za uređenje dvorišta i zato zaštita drveta od vode i sunca mora da se odradi na kvalitetan način. Loše urađena zaštita u startu ili neodgovarajuće održavanje kasnije dovodi do propadanja. Nije bitno da li je u pitanju veća letnja bašta ili stubići koji ograđuju vrt, uticaj vremenskih prilika na sve je primetan nakon nekog vremena.
Da bi se priprema drveta mogla odraditi na odgovarajući način, potrebno je znati kako ono izgleda. Ovde mislimo na samu strukturu, jer ona je predviđena za prenošenje biljnih sokova od korena ka krošnji i obrnuto. Iz tog razloga vlaga i jeste toliko destruktivna.
Upravo to kretanje biljnih sokova i kora drveta su odlična zaštita od jakog sunca. Međutim kada se orvo obradi i ugradi negde na otvorenom, vlaga koja se uvuče kroz pore ne može da tako lako napusti drvo. Tad se pod dejstvom toplote od sunca razvijaju gljivice u površinskim slojevima drveta. Površina drveta počinje da tamni u prvoj fazi i ako se ne reguje kasnije sledi truljenje.
Zaštita drveta od vlage
Kada je u u pitanju zaštita drveta od vode i sunca to se mora posmatrati zajedno. Prva je vlaga koja se javlja u više različitih oblika kao kondenz, kiša ili sneg. Ovde obratiti pažnju da se one javljaju pri različitim temperaturama tako da imaju različit učinak na drvenim površinama. Kiša se javlja kada je vreme u plusu i to uglavnom pogoduje razvoju gljivica u površinskim slojevima. To nikako nisu pečurke u pravom smislu, već se vidi samo da je drvo odmah ispod površine potamnilo.
Kada je temperatura u minusu drvene površine prekriva sneg koji nije preterano problematičan. Međutim tu problem nastaje kada se delom otopi preko dana, a noću zima ode u minus. Tada voda koja je prodrla u drvo se zaledi i prilikom širenja lomi strukturu drveta. Ovo su u početku mini pukotine, praktično nevidljive, ali svakim sledećim ledenjem se sve više šire.
Kao što se moglo videti problem uvek kod drveta pravi vlaga koja ulazi u njega kroz pore. Iz tog razloga se osnovna zaštita drveta od vlage obavlja premazivanjem površine sa sredstvima koja delimično prodiru u njega ulazeći u pore. Ta sredstva na samoj drvenoj površini stvaraju zaštitni film određene debljine.
Problem ne mora nužno prestavljati vlaga iz okoline, nekad ona već može da se nalazi u drvetu. Drvo je pre upotrebe potrebno dobro osušiti, ukoliko se taj korak ne odradi dolazi do problema. Usled temperature vlaga pokušava da napusti drvo, a to sprečava zaštitno sredstvo koje je naneseno na površinu. Na kraju ćše vlaga uvek pronaći najslabiju tačku i oštetiti površinski sloj zaštite.
Kao prvo u nizu sredstava svakako treba spomenuti laneno ulje, koje se naziva još i firnajz. Njegova funcija jeste da popuni pore u drvetu i to nakon toga sprečava da se vlaga uvuče u te pore. Laneno ulje se na tržištu može naći u dve varijanta: kuvana i nekuvana (kuvani firnajz se brže suši). Postoje i druge vrste ulja koje se mogu koristiti za zaštitu drveta od suca i vode. Da bi se popravile osobine lanenog ulja u njega se uglavnom dodaju različiti aditivi.
Prilikom korišćenja lanenog ulja za zaštitu dobro je zagrejati ga jer u takvom stanju dublje prodire u drvo. Drga varijanta malo lošija jeste da se pomeša sa uljanim razređivačem što takođe povećava viskozitet te zaštita drveta od vlage bude dobro obavljena. Ono se najčešće nanosi utrljavanjem pomoću krpe koja potom postaje lako zapaljiva čak i kada se dobro osuši, zato treba povesti malo više računa.
Nanošenje firnajza se može posmatrati kao prvi sloj zaštite, nakon toga idu sledeći slojevi. Mogu da se koriste lakovi ili boje kako kome odgovara. Ako je drvo suvo neće se pogrešiti ako se odmah nanese temeljni sloj laka ili boje pa nakon toga dva ili tri završna sloja. Pogrešno bi bilo misliti da drvo koje će biti na dvorištu (deking na primer) ili čak na pokrivenoj terasi zaštititi samo lanenim uljem i misliti da je posao gotov.
Za zaštitu drvenih površina se dosta koristi i tungovo ulje u novije vreme. Ono isto omogućava bolje ponašanje drveta prilikom promena u relativnoj vlažnosti vazduha, ali i pri dejstvu tekuće vode. Takođe treba spomenuti da se na tržištu mogu naći i neke vrste voskova koja služe takođe za zaštitu drvenih površina tako što zatvaraju pore i tako sprečavaju prodor vode.
Kod nas se za zaštitu drvenih obkelata koji služe kao ostave ili štale često koristi prerađeno ulje ili povremeno ulje iz transformatora. Ove vrste zaštite su dobre za neke privremene objekte koji se ne vide, recimo koji su smešteni u zadnje dvorište.
Zaštita od sunca
Direktna izloženost drvenih površina suncu takođe dovodi do određenih problema. Međutim značajno veće probleme prouzrokuje na zaštitno sredstvo kojim je drvo premazano.
Sunčev uticaj se može posmatrati kao dve odvojene komponente. Prva je toplota koja u toku letnjih meseci može površinu izložiti površinu velikim iskušenjima. Drugi faktor koji pravi problem je UV zračenje i prilikom odabira zaštitnog premaza treba obratiti pažnju da li sadrži dodatke koji omogućavaju zaštitu od UV zraka.
Bezbojni lakovi su nešto slabije otporni na delovanje UV zračenje od boja, te iz tog razloga moram preporučiti ovde da se pridržavate preporuka proizvođača koliko dugo treba praviti pauzu između nanjošenja dva sloja. Samo sredstvo može biti vrhunsko, ali ako se ne nanese na površinu drveta na odgovarajući način ne može ni odraditi odgovarajući zaštitu od vremenskih uslova i sunca.
U slučaju da je to ikako moguće za zaštitu drveta od sunca se preporučuje postavljanje tendi ili cerada: To će dati nešto hlada u najtoplijim delovima dana.
Održavanje drvenih površina
Iz svega gore nabrojanog vidi se da je zaštita drveta od vode i sunca veoma bitan posao. Preporuka bi bila da se u proleće obavi jedan pregled svih površina u dvorištu ili na terasama.
Taj pregled treba biti vizuelan, ali treba i preći rukama preko mesta koja se učine sumljivima. Povremeno se može desiti da se površina ošteti udarcem i tu se može očekivati ubrzano širenje oštećenja.
Svako zaštitno sredstvo ima svoj vek trajanja koje je i preporučen od proizvođača. Obično je to par godina i nakon toga je potrebno prešmirglati površinu i ponovo je premazati radi zaštite.
Ukoliko je moguće manje komade drvenog nameštaja sklonite sa otvorenog prostora zimi, a terase i letnjikovce možete zaštititi najlonom. To jesu mehaničke metode zaštite, ali će svakako omogućiti da se poveća dugovečnost drveta.