Zidane ograde za dvorište

Kada su u pitanju zidane ograde za dvorište na prvi pogled se može učiniti da je to najskuplja varijanta. Materijal dosta košta, kao i dobri majstori.  Međutim kada se razgovara sa vlasnicima koji su ih napravili na ispravan način vidi se da se ta opcija isplati.

Lepo je posmatrati primere po raznim časopisima i na internetu, ali pre bilo kakve akcije se treba posavetovati sa majstorima. Oni mogu da ukažu na sve prednosti i mane zidane ograde za dvorište  koja se vama sviđa. Ukoliko oko nečega niste baš sigurni, najbolje bi bilo da angažujete majstore da odrade posao.

Zidina ograda nudi dosta opcija kada je u pitanju krajnji izgled, što je veoma bitno kod zidova ka ulici ili ukoliko se dvorište aktivno koristi za boravak porodice. Međutim ako je cilj ograde samo prosto ograđivanje tu se najčešće koristi opcija cigla na kant, a da bi to stajalo postojano koriste se stubovi sa žljebovima koji odgovaraju cigli na kant.

Bitne stavke pre početka radova

Za početka pre podizanja zida je dobro razmisliti o više stvari. To je izbor materijala koji će se koristiti za zidanje ograde, to mogu biti kamen, razne vrste cigli ili blokova. Pogledati kakva je podloga gde će se zidati i prema vrsti zemljišta prilagoditi veličinu i dubinu temelja.

Da li će se nakon završenog zidanja obaviti dodatna obrada zidova ili će se ostaviti da se vidi od čega je sazidano. Ovo dosta zavisi od okoline, treba imati u vidu da se uklopi sa okolnim objektima. Možda vi baš volite na primer zidove od stare cigle, ali treba sagledati širu sliku stanja na terenu.

kameni zid i plava kapija
slika sa pixabay.com

Još jedna veoma zanimljiva stavka jeste kako je to pravno regulisano. Iz nekog razloga državni organi donose propise, a oni se praktično slabo primenjuju na terenu. Evo citata kako to izgleda na papiru.

PRAVILNIK O OPŠTIM PRAVILIMA ZA PARCELACIJU, REGULACIJU I IZGRADNJU

(“Sl. glasnik RS”, br. 22/2015)

2. Ograđivanje po pojedinačnim zonama

Član 37

Građevinske parcele mogu se ograđivati zidanom ogradom do visine od 0,90 m (računajući od kote trotoara) ili transparentnom ogradom do visine od 1,40 m.

Građevinske parcele čija je kota nivelete viša od 0,90 m od susedne, mogu se ograđivati transparentnom ogradom do visine od 1,40 m koja se može postavljati na podzid čiju visinu određuje nadležni opštinski organ.

Zidane i druge vrste ograda postavljaju se na regulacionu liniju tako da ograda, stubovi ograde i kapije budu na građevinskoj parceli koja se ograđuje.

Zidana neprozirna ograda između građevinskih parcela podiže se do visine 1,40 m uz saglasnost suseda, tako da stubovi ograde budu na zemljištu vlasnika ograde.

Susedne građevinske parcele mogu se ograđivati živom zelenom ogradom koja se sadi u osovini granice građevinske parcele ili transparentnom ogradom do visine od 1,40 m, koja se postavlja prema katastarskom planu i operatu, tako da stubovi ograde budu na zemljištu vlasnika ograde.

Vrata i kapije na uličnoj ogradi ne mogu se otvarati van regulacione linije.

U naseljima se građevinske parcele za izgradnju poslovnih i drugih nestambenih objekata po pravilu ne ograđuju.

U zonama višeporodične i višespratne izgradnje, građevinske parcele se po pravilu ne ograđuju. Građevinske parcele za objekte od javnog interesa se ne ograđuju, osim ako za to ne postoji potreba iz bezbednosniih razloga.

Građevinske parcele na kojima se nalaze objekti koji predstavljaju neposrednu opasnost po život ljudi, kao i građevinske parcele specijalne namene, ograđuju se na način koji odredi nadležni organ.

Građevinske parcele na kojima se nalaze industrijski objekti i ostali radni i poslovni objekti industrijskih zona (skladišta, radionice i sl.) mogu se ograđivati zidanom ogradom visine do 2,20 m.

Veoma je zgodno da i pre početka radova razmislite kako ćete tu ogradu koju ozidate da održavate nakon toga. Sve to naravno lepo izgleda nakon što se poslovi završe, ali ipak delovanje vremenskih prilika (sunce, kiše, sneg) može nakon par godina napraviti dosta problema.

Bez obzira koji materijal se koristi za zidanje sigurno je da će biti teško, te posebnu pažnju treba posvetiti temelju. Oni se ne mogu generalisati, već moraju biti prilagođeni zemljištu na kojem se gradi. Ukoliko budu mali, sam zid neće biti stabilan, vremenom će se nakriviti i pasti. Međutim ako temelju budu predimenzionirani, kada se ima u vidu njihova dužina jasno da će to značajno da nepotrebno podigne troškove.

Sama dubina temelja treba biti veća od one do koje zemljište smrzava (preporuka je da ne bude manje od 60 cm). Ukoliko dubina bude manja, ispod betona će doći do formiranja kristala leda kao i unutar betona u nekoj meri. To će prve godine izazvati skoro neprimetna oštećenja, ali će ona svake godine biti sve veća. U slučaju da se dvorišni zid pravi na neravnom terenu to zahteva da se i temelji tome prilagode.

Hidroizolacija je stavka koja ide između temelja i zida, a njena svrha jeste da spreči penjanje vlage kapilarnim kanalima u zid.  Sam temelj treba biti iznad nivoa zemlje, a zemlja ne bi trebala nigde da ima kontakt sa zidom baš zbog prenošenja vlage ( a samim tim i mineralih soli).

Kada se završi zid na njegov vrh se obično nalije betonski cerklaž da bi ga dodatno učvrstio, a i zaštitio cigle od lošijih vremenskih uslova. Umesto betona mogu da se upotrebe crepovi koji se postavljaju da budu malo ukoso a mogu i neki stariji tipovi grbaka. Povremeno se mogu primetiti i limovi koji se postavljaju navrhu zida sa ciljem da spreče preterana oštećenja.

Kada su u pitanju dvorišni zidovi od kamena, najkrupniji komadi idu na uglove. Ukoliko se koristi lomljeni kamen, treba se poruditi da se postavlja onako kako je ležao pre vađenja, a ne uspravno. Oko vrata i prozora se lepo slaže tesani kamen ili se formira oblik sa ciglama.

Modeli zidova za dvorište

Ovde ćemo odmah napomenuti podelu na to kako izgledaju i na to od kojih su materijala napravljeni. Što se tiče izgleda mogu biti kompletno ozidani, a sa druge strane kombinacija zidanja sa metalom ili drvetom. Prema materijalu podela može biti na one od cigle, blokova ili kamena.

Zidovi od cigle (opeke) su teški, stabilni i masivni. Za delove dvorišta gde se zid vide najčešće se ostavlja da se cigle mogu videti. Iz tog razloga se dosta koriste stare  ili fasadne cigle.  Ovakav rad zahteva dosta pažnje od strane majstora koji zida, jer će se bilo kakva greška primetiti. Ukoliko se korsiti nova cigla veoma je poželjno da sva kompletno bude kupljena odjedanput zajedno. Ukoliko postoji razmak u kupovini, može se desiti da budu isti boje ali različitih nijansi.

Za one zidove koji nemaju toliko ukrasnu funkciju, već je cilj da nešto ograde se zida najšeće na kant. U tom slučaju se cigle jedna na drugu postavljaju na tanjem preseku. Da bi ovakvi zidovi za drorišta bili stabilni postavljaju se stubovi na udaljenosti od 2 metra. Ti sami stubovi su tako napravljeni da imaju u sebi na dve strane žljebove dubine oko 3 cm i u njega se umeću cigle.

Za neke kombinovane opcije se zid pravi obično do visine 50 cm od zemlje, a iznad toga ide noseća metalna konstrukcija. Na tu konstrukciju se potom može montirati drvo ili opet metal. Ovde zaista nema kraja opcijama i kombinacijama.

Bez obzira na model dvorišnog zida potrebno je povesti računa da stubovi koji treba da učvrste konstrukciju ne budu previše udaljeni. Ukoliko se ovo desi doći će do deformacija i krivljenja zida, a ako je raspon preteran taj deo će jednostavno pasti.

Zidane ograde za dvorište od blokova se prave kada će se preko njih malterisati ili raditi neki drugi nanos. Mogu i oni da se ostave goli, ali realno nisu za to predviđeni i vrlo verovatno će se oštetiti od delovanja vremenskih prilika. Jedna od opcija o kojoj se može razmisliti jeste da se na blokove zalepi prirodni kamen, što može stvoriti pozitivan utisak.

Pored oblaganja zidova sa kamenom, za to se mogu koristiti i drugi materijali. Veoma je poželjno da se to odradi stručno i da se vodi računa o tome da se na kraju zid dobro uklopi u okolinu.

Ukoliko se pravi zid od kamena, njegova debljina bi trebala najmanje biti 50 cm radi stabilnosti. Takođe je veoma poželjno da se na visini od oko 1 metar odradi jedan nekoliko redova sa ciglom, što će dati dobru čvrstinu zidu. A ako se uzme neka dekorativna opeka to sve može na kraju veoma lepo da uzgleda.

Osim cigala, sam kameni zid se može ušvrstiti sa tesanim komadima kamena. Ovde treba biti malo pažljiviji, najbolje angažovati stučnjaka koji će to moći lepo prikazati kako će izgledati i pre početka radova. Kombinovanjem dve ili viša vrsta kamena se lako može dobiti veoma ružna površina ako se nepazi.

Kamen bi trebao pre početka rada biti toliko obrađen da ima koliko toliko ravne površine, to će pomoći da one dobro naležu i to sve bude stabilno. Može zid da se radi i od rečnog kamena koji bi trebao najmanje da ima 25 cm u prečniku, ali se tu javlja problem učvršćivanja.

Podelite sa prijateljima...
Share on Facebook
Facebook
0Share on Google+
Google+
0Pin on Pinterest
Pinterest
0Tweet about this on Twitter
Twitter
Print this page
Print
Email this to someone
email