Prirodni kamen je ponovo popularan u uređenji dvorišta, jer staze od njega veoma lepo izgledaju. Ali da bi to sve dobro funcionisalo i drugo trajalo nakon postavljanje treba obratiti pažnju na nekoliko caka.
Bitne stvari bi se mogle podeliti u tri veće celine: odabr kamena, postavljanje staze i na kraju njenog održavanja. Svaka od onjih je podjednako bitna, ako zanemarite neku od njih posle možete samo ima dodatnih problema.
Sređivanje puteva i staza po dvorištu je veoma bitno jer može mnogo doprineti ukupnoj slici. Pored toga što trebaju biti lepo sređeni, takođe treba voditi računa da su sigurni za korišćenje kada su lošiji vremenski uslovi.
Odabir kamena
Pod pojmom kamene ploče za dvorište se pre svega misli na lomljeni kamen koji stiže u nepravilnim oblicima, a za pokrivanje staza se koristi u debljinama od oko 5 cm. Na našim prostorima se ređe koristi sečeni kamen za pokrivanje staza.
Nazivi kamena se zasnivaju prema mestu porekla, što je veoma pouzdan način da se zna koje osobine možemo da očekujemo od njega. Tako imamo kod nas: Struganički kamen, Ravnogorski kamen, Baški kamen, Bosuta, Studenica, Kamen Peščar, Kamen, Vladičin Han, Osečenica, Vujaticac. Ovo su najčešći, jer je nemoguće nabrojati sve koji se mogu naći na tržištu.
Kamen se pojavljuje u nekoliko boja od kojih su najčešće plavičasta, svetlo smeđa i crvenkaste nijanse. Takođe neke vrste imaju po sebi šare u obliku linija koje su svetlijih boja različitih dimenzija. Boja je veoma bitna stvka pa se svako treba potruditi da odabere ono što će mu najviše odgovarati, jer nakon postavljanja staze teško se mogu vršiti neke izmene.
Druga važna stvar jeste oblik u kom dolaze kamene ploče za dvorište, jer imamo lomljenu formu i sečenu. Na terenu se najčešće mogu videti staze sa lomljenim kamenom, ono se može uklopiti da izgleda rustično, a prema potrebi se može složiti sa modernim izgledom. Sečene ploče kamena za dvorište ugladnom odaju pedantan i uredan izgled.
Ovo je sve dobra stvar, odabirom boje i izgleda kamenih ploča možemo dobiti veoma lako jedinstven izgled. Sama površina kamenih ploča je bitna kako iz stetskih razloga, tako i zbog sigurnosti. Poželjno je da ima dobru vrednost trenja kada se pokvasi, jer bi nam bilo veoma nezgodno da po kišnom vremenu moramo jako paziti kako hodamo po stazi.
Realno većina kamenoloma nije radila testiranje na protivklizavost za obuću, pa se iz tog razloga treba raspitati kod ljudi koji su već koristili kamen koji je i nama zanimljiv, kakva su njihova iskustva.
Postavljanje i održavanje
Sređivanje staze u dvorištu ili vrtu počinje planiranjem, vodeće istovremeno računa o funkcionalnosti i lepoti. Staza može da bude malo savijena, međutim nikako ne preterivati sa time. Širina same staze koju ćemo popločavati prirodnim kamenom takođe treba biti optimalna. Previše uska neće biti zgodna za upotrebu, dok će preširoka biti skupa zbog mnogo materijala koji se ugrađuje i kasnije problematična (skupa) za održavanje.
Kada vidimo gde otprilike želimo da je postavimo, pomoću kanapa označimo konture ivica. Poželjno je da taj označeni deo nekoliko dana i koristimo za kretanje, ali i da se posavetujemo sa poznanicima kako se to sve njima čini. To je faza u kojoj se još mogu raditi najveće promene izgleda.
Prilikom kupovine kamenih ploča potrebno je tražiti informacije o načinu njihovog postavljanja. Neke vrste kamena su jače te od njih se mogu koristiti tanje ploče, dok ima onih od kojih je preporuka da debljina bude 8 cm. Takođe neke se postavljaju na sitan kamen kao podlogu, dok je za druge obavezno postavljanje peska ispod.
Kad znamo izgled staze i tehničke preporuke za montiranje kamenih ploča, može se početi sa poslom. Potrebno je videti koliku prosečnu debljinu ima prirodni kamen koji koristite, zatim koliko je potrebno nabaciti tampon materijala te da počnete sa kopanjem.
U nekim situacijama se prvo vrši mašinsko nabijanje zemlje, te se nakon toga nasipa sitniji kamen ili pesak. Na to se potom slažu ploče od kamena tako da se međusobno uklapaju. Prosečan prečnik ploča obično bude oko 30 cm.
Postoji opcija da se prirodni kamen postavlja na betonsku podlogu, tad se prvo izlije betonska ploča u obliku staze. Kada se ona osuši, može se premazati sa podlogom koja će obezbediti bolje prihvatanje lepka. Kamene ploče se prvo slažu na suvo na delu staze, pa se potom kada se uklope mažu sa lepilom. Pored lepila koje se nanosi na kamen, maže se i beton sa njime.
Pored korišćenja lepila da se učvrste kamene ploče za dvorište, često se koristi i lepljenje cementnim malterom. I na ovaj način i kada se upotrebljava lepilo, potrebno je kada se postavi ploča da se malo udari sa gumenim čekićem.
Bitno pitanje je da li želimo oivičiti stazu od prirodnog kamena, za šta se najčešće koristi ista vrsta kamena. Za tu namenu se mogu koristiti betonski ivišnjaci u boji koja je slična boji kamena. Takođe se može izliti betonska cokla koja će se posle oblepiti sa kamenim pločama debljine 1 cm.
Funcija ovakog ograđivanja po ivicama staze jeste da se spreči razilaženje kamenih ploča kako vreme bude prolazilo. Ukoliko se ne postavljaju ivičnjaci, koristi se kamenje koje ima veće dimenzije pa se usled težine ne može tako lako pomerati.
Fugovanju prostora između kamenja treba posvetiti pažnju već prilikom slaganja. Ako lepo uklopimo ivice pri postavljanju, manje će biti posla prilikom fugovanja. Za ove potrebe se može koristiti mljeveni pesak sa belim cementom, ako se treba boja fugne bolje uklopiti sa bojom kamena.
U nekim slučajevima se dodaju određena sretstva za plastificiranje da bi se pojačala otpornost na prodiranje vlage u kapilarne kanale. Ako se koriste gotove fug mase, treba obratiti pažnju da su predviđene za upotrebu na otvorenom prostoru.
Kada se postave kamene ploče za stazu u dvorištu i završi sa fugovanjem, kompletna površina se može premazati sa nekim sredstvom za odbijanje vode. To će sprečiti oštećenja u zimskom periodu koja mogu nastati od mraza.
