U poslednje vreme gipsane ploče postaju sve više korišćene u završnim fazama građevinskih radova. Sa njima se dosta brzo i kvalitetno završava posao koji na kraju lepo izgleda. Međutim treba znati da je na tržišti više različitih modela i izbor neodgovarajućeg brzo će dovesti do problema.
Na našim prostorima za gipsane ploče se koriste još dva naziva: rigips i knauf ploče. Oba naziva su u stvari imena firmi koje proizvode građevinski materijal, pa i karton-gips ploče. Ali zbog kvaliteta njihove proizvodnje, na terenu su se ti nazivi poistovetili sa gipsanim pločama.
Pre početka radova je potrebno znati šta se tačno želi postići, treba sagledati prave zahteve na terenu. Tad se može kupiti odgovajaući tip gipsanih ploče, kako po dimenzijama tako i po debljini. Zbog materijala od kojih se prave najveći problem zidovi od gipsa mogu imati sa vlagom i vodom.
Bitno za rigips ploče
Prva stvar koja je bitna jeste dimenzije gipsanih ploča, druga bitna stavka jeste njihova debljina. U osnovi je papirna podloga na koju je nanesena određena debljina gipsa. Gips se meša sa određenim materijalima da bi se poboljšali njegovi kvaliteti. Ti materijali mogu biti izvesna vlakna (prirodna, plastična i staklena), emulatori za povećavanje otpornosti na vatru, sredstva protiv razvijanja buđi i neki koji se koriste kao katalizatori.
Kažnjavanje firmi Lafarge , BPB i Gyproc Beneluxa od strane Evropske komisije 2002 godine zbog udruživanja u kartel dovelo je do snižavanja cena na tržištu.
Kad su u pitanju dimenzije gipsanih ploča bitno je reći da se proizvode u nekoliko širina, ali najčešće 120 cm i 125 cm (postoje i širine 60 cm i 90 cm). Mnogo je veći izbor tih dužina pa ih ima na tržištu od 200 cm, 250 cm, 260 cm, 275 cm, 300 cm. U Evropi se koristi metrički sistem merenja, a i SAD se koriste mere u inčima.
Ove gore nabrojane dimenzije su najčešće, ali ne i jedine na tržištu. Pre početka kupovine treba odraditi dobar proračun u skladu sa dimenzijama prostora, da bi na kraju bilo što je moguće manje otpada.
Gipsane ploče se proizvode u više različitih debljina od 9,5 mm pa do 25 mm. Sama težina zavisi od načina proizvodnje jer imaju modelu koji su više zbijeni, a ima ih koji se prave pod manjim pritiskom pa su više porozni. Takva poroznost ostavlja unutar ploča male džepove sa vazduhom koji utiču pozitivno na izolaciju, ali negativno na otpor ploče ka savijanju ili vlagi.
Zabluda koja je najraširenija vezana za ovu temu jeste da se na ovim pločama ne mogu kačiti stvari. Istina je sasvim suprotna i zahvaljujući dobrim tehnikama se na gipsane ploče mogu bez problema okačiti kuhinjski viseći elementi. Ili bilo koji drugi komad nameštaja.
Jedna od podela bi bila na obične i na vatrootporne, koje se proizvode tako da su identične debljine i dimenzije gipsanih ploča. Razlika je u samoj tehnologiji proizvodnje i materijalima koji se koriste pri izradi. I na kraju naravno u ceni.
Smanjenje prenosa buke je veoma zahtevan zadatak, za njegovo rešavanje mogu da se koriste rigips ploče koje su posebno dizajnirane za tu namenu. Ovo rešenje baš i nije uvek dostupno, pa se mogu postavljati deblje ploče u takvim situacijama.
Zidovi od gipsa kao podlogu mogu imati drvenu konstrukciju ili od metalnih profila. Veću prednost imaju metalni profili koji se teže pomeraju pod spoljnim uticajem. Drvo radi pod uticajem vlage iz vazduha i u slučaju neke greške pri izvođenju radova brzo se to pokaže na površini.
Ovde treba znati da gips-karton po svom sastavu i načinu izrade paropropustan. To znači da je sasvim za očekivati da upija i otpušta vlagu iz prostora. Ovo je normalno stanje, ali neznači da će podneti velike količine vlage ili vode, u tim situacijama dolazi do problema.
Postavljanje gipsanih ploča na plafon je veoma popularno. U pitanju su takozvani spušteni plafoni.
Potencijalni problemi
Može da se pojavi problem sa akustikom i prenošenjem buke u susedne prostorije.
Jeftiniji model rigips ploča ne može na odgovarajući način pruži zaštitu od požara. Postoje prostori u kojima se treba više pažnje obratiti na preventivno sprečavanje širenja vatre, pa u skladu sa tim treba i kupiti odgovarajući građevinski materijal.
Mada se u samom nazivu koristi izraz gips treba znati da on nije jedini materijal koji se koristi pri izradi. Ove vrste ploča se prave mešanjem gipsa i drugih materijala. Dešavalo se da povremeno da se radi smanjvanja cene koštanja izrade koriste i materijali koji su toksični.U nekim slučajevima su bile dodavane problematične hemikalije pri izradi papira da se spreče insekti (termiti) da se njime hrane.
Ovo neznači da su sve jeftine ploče od gipsa otrovne, nego je više preporuka da se pogleda deklaracija prilikom kupovine.
Jedan od potencijalnih problema može predstavljati neodgovarajući alat za montažu. Dimenzije gipsanih ploča su takve da omogućavaju brzo pokrivanje većih površina, međutim pri kraju montaže one se trebaju kvalitetno uklopiti. Da bi se to brzo odradilo koriste se alati kao što je rende za zakošavanje ivica gipsanih ploča, posebni skalpeli, klješta za spajanje profila, alat za isecanje kružnih otvora.
Prilikom rada je poželjno da se koriste odgovarajući nosači ploča ili držači ploča sa papučicama za podešavanje po visini. Gipsane ploče su većih dimenzija i rad sa njima je malo zahtevniji pogotovo kad se radi postavljanje rigips ploča na plafon. Tu bi trebalo biti što manje improvizacije.
U situacijama kada vlaga napravi problem, ploče od gipsa koje su oštećene treba zameniti. Međutim pre toga je potrebno utvrditi izvor vlage i spečiti da opet dođe do problema.
