Kada nabavljamo drveni nameštaj, građevinsku stolariju ili podne obloge, pretpostavljamo da je tokom procesa proizvodnje obavljena zaštita drveta od štetnog dejstva insekata. Međutim u to se ne može biti sigurno, a sad ćemo se potruditi da ovde u tekstu to bolje predstavimo jer je nezgodno kada se pojavi problem kao što je žižak u drvetu. Prikazaćemo potencijalne štetočine, načine na koji oštećuju drvo i na kraju dati neke predloge kako da se obavi zaštita drvenih elemenata.
Ovo sve postaje još bitnije kako se pažnja usmerava prema ekološkoj gradnji objekata, koja na primer u EU treba postati obavezna od 2020 godine. Takav projekat je postojao kod nas još 2014 godine, ali je vlada sredstva namenjena tome preusmerila u pomoć poplavljenim područjima. U svakom slučaju će upotreba drveta u gradnju tokom narednog perioda porasti, a samim tim i potreba za zaštitom od štetočina. Zaštitna sredstva za ovu namenu se zajednički nazivaju drvocid.
Problem je što samo jedan manji period nepažnje donosi veliki problem. Jedan od slučajeva koji mogu da navedem iz prakse jeste kada je postavljen kvalitetan parket, ali lajsne nisu bile tretirane protiv insekata. Insekti su se jednostvno namnožili i prešli na parket što je nakon dve godine rezultiralo uklanjanjem kompletnog parketa. U praksi veći broj različitih insekata prave probleme, ali dva su najproblematičnija kućna strižibuba i tačkasti drvotočac.
Koji štetni insekti su problem i kako
Postoji veći broj štetnih insekata koji su pretnja drvetu u kući, a način kako oštećuju drvo se može razlikovati. Neki predstavljaju veću pretnju za grede i letve koje drže krov, dok su drugi pretnja nameštaju i podovima.
Princip na koji nanose štetu je uglavnom sličan, odrasle ženke polažu jaja u drvo iz kojih izlaze larve koje se hraneći po drvetu prave kanale. Kada se završi razvoj larve one prave izlaz napolje i onda se u blizini tog otvora u drvetu pretvaraju u lutku. Iz lutke izlazi odrastao insekt prilikom odlaska napolje gde se pari i opet ženka polaže jaja unutar drveta.
Problemi mogu nastati već u stovarištu drvene građe, odakle može stići materijal koji već ima larve koje se nalaze u njemu. Zašto bi se zaštita drveta od insekata trebala obaviti što pre, za to se grade posebni pogoni gde se koriste mikrotalasi za neutralisanje crva.
Znaci da postoji problem su narvno rupice koje se pojave na površini, zatim viđanje odraslih formi strižibuba i drvotočaca. Takođekada se sve u kuću umiri može se čuti kako larve stružu drvo tokom hranjenja.
Nabrojaćemo najčešće štetne insekte:
- Riđa kućna strižibuba – Stromatrium fulvum
- Kućna strižibuba -Hylotrupes bajulus L.
- Plavi kalidijum – Callidium violaceum L.
- Tačkasti drvotočac – Anobium punctatum Deg.
- Češljasti drvotočac – Ptilinus pectinicornis L.
- Šareni drvotočac – Xestobium rufovillosum Deg.
- Meki drvotočac – Ernobius mollis L.
Ovde smo naveli zvanične nazive insekata, mada se praksi kaže da se pojavio žižak u drvetu. Pored tog naziva ima i drugih lokalnig naziva za ove insekte, ali se oni razlikuju od kraja do kraja.
Preventina zaštita
Teoretski bi se drvo trebalo u šumi seći zimi, jer je tako otpornije na napade štetočina, međutim to u praksi i neide baš. Kada se obavi rezanje drvene građe treba što pre otkloniti ostatke kore ili odseći okorke. Okorci se ne koriste za građu ili nameštaj, a u njima se najčeće nalaze larve strižibuba. U nekim pogonima za osnovnu obradu zaštita drveta od insekata se sprovodi u prostorima gde se drvo izlaže visokom temperaturama ili se koriste mikrotalasi za uništavanje crva u drvetu.
Stovarište je sledeće mesto gde se mora posvetiti pažnja da se ne bi pojavio žižak u drvetu. Mesto gde će se slagati drvo treba biti očišćeno i slaganje građe mora biti pravilno. Ako se primeti drvena građa koja je zaražena štetnim insektima, ona treba što pre biti uklonjena sa tog prostora.
Tavanska građa bi se trebala zaštititi povremeno za šta se koristi neki drvocid, izbor je dosta širok. Dosta se često za njihovo razblažavanje koristi voda, te se na taj način priprema njihova gustoća. Nanoženje je moguće četkama ili prskanjem, u praksi se najčešće koriste kante za prskanje voća jer su lako dostupne. Obavezno upotrebljavajte zaštitne maske što kvalitetnije, jer to nisu nimalo naivne hemikalije i poštujte preporuke proizvođača za korišćenje.
Prilikom prskanja drvo treba kompletno prekriti, a da bi se ispratilo koji delovi su preprskani može se u preparat na vodenoj bazi dodati malo tempere da dobije neku blagu boju.Mada preporuka je da zaštitu veće površine prepustite stručnim licima.
U nekim slučajevima je predviđeno da se drvocid pomeša sa bajcom ili bojom i tako sve zajedno da se nanosi na drvo.
Kada je u pitanju nameštaj ili podna obloga, treba pre unošenja u kuću proveriti vizuelno u kako su stanju. Ovo posebno važi za stariji nameštaj gde se koristio firnajz za drvo koji je vremenom izlapio. Treba pogledati delove koji nisu izloženi pogledima, dno sa donje strane i poleđinu jer se na njima štedi.
Zaštita drveta kad ga insekti već napadnu
Za neke probleme manjeg obima može biti sasvim dovoljno da se drvocid nanese četkom u dva premaza. Međutim ukoliko je prisutan veći broj rupica koje ukazuju na izlazak odrasle forme i pristup zaštiti mora biti ozbiljniji.
Druga opcija je stavljanje u kesu gde ima zaštitnog sretstva nasutog pa hermetičko zatvaranje na nekoliko dana. Ako je veći komad nameštaja u pitanju može se ostaviti samo drveni deo, premazati zaštitom i umotati streč folijom što bolje. Tako da se isparenja zadržavaju unutra.
Tehnika koja se često spominje jeste da se drvocid ubrizga u otvore koji su nastali na površini, što nije uvek delotvorno. Druga opcija je bušenje otvora bušilicom pa u njih sipati zaštitno sredstvo.Ovo sa ubrizgavanjem se može primeniti samo na manjim površinama uspešno. Ukoliko je parket jako zahvaćen, tu slabo ima pomoći
Kada se završi sa ovim može se upotrebiti ulje za drvo s dodanim voskom, jer će obaviti dodatno zaštitu istovremeno stvarajući zaštitini film na površini. Vosak bi trebao da zatvori otvore nastale od crva.
Zaštita drveta od insekata je neophodan postpak koji ako se kvalitetno odradi preventivno može da vas poštedi od kasnijih glavobolja. Treba odabrati kvalitetan drvocid, a ako niste baš sigurni šta i kako ipak je najbolje za savet pitati stručnu osobu.
