Spoljne podne pločice

Kada su u pitanju spoljne podne pločice one osim dezena i boje trebaju da izdrže sve vremenske uslove kojima će biti izložene. Uzalud sav lep izgled, ako površina postane preterano klizava kad padne kiša.

Podne pločice se na otvorenom koriste na dva mesta, prvo su terase kao delimično zaklonjeni prostori a drugo su vrtne staze koje su u potpunosti izložene svim vremenskim uslovima.

Postavlja se pitanje u kojoj meri keramička pločica upijaju vodu, jer od toga zavisi otpornost na delovanje mraza. Zimi kad voda uđe u pore  zaledi se kad padne temperatura i tad led koji se proširi oštećuju strukturu na površini. Dolazi prosto do osipanja površinskog sloja u proleće.

Tehničke karakteristike

Spoljne podne pločice se biraju na osnovu onoga što piše na deklaraciji, a ne na osnovu priče koju ispriča prodavac. Iskustva drugih neka posluže kao vodič za one koji tek planiraju uređenje terase ili vrta.

Tehnika za izradu ovih pločica bi trebala biti Gres Porcellanato, a one bi trebale biti tvrdo presovane. Bitna stvar je i mrazootpornost pločica koja se određuje na osnov toga koliko vode upiju, a to bi trebalo biti manje od 1%.

Pločice namenjene za terase i bašte trebaju biti sa površinom koja sprečava proklizavanje u određenoj meri, a za ovo su najbolje one sa oznakama „R11” i „B”.  Ove oznake prestaju da važe kada se na površini uhvati poledica i led.

Najmanja debljina za podne spoljne pločice je 8 mm, a koeficijent havanja „PEI IV” ili „PEI V”. Ove podatke kako će se površina ponašati na habanje  možete videti  na sajtovima proizvođača ili na deklaraciji (na kutiji) koja stiže sa vanjskim pločicama.

Preporučujemo sa ovog sajta tekst:  Drvene podne obloge za terase

staza od kreamičkih pločica

Praktični saveti

Pločice domaćih proizvođača moraju da prođu testiranje na svoje karakteristike, dok uvoznici robe iz inostranstva (Italija ili Španija) nisu obavezini da obavljaju proveru robe koju plasiraju kod nas.

Što se tiče dezena tu svako treba da bira prema svom ukusu, ali da to ne odstupa previše od samog izgleda prostora. Najčešće se postavljaju one koje imitiraju kamen, dok u poslednje vreme sve češće idu pločice koji imitiraju izgled drveta.

Obično ove podne pločice stižu u većim dimenzijama kao na primer 33×33, 30×30 ili 60×60. Većim dimenzijama se daje monolitan izgled terase ili vrtne staze.

Ukoliko nemate iskustava sa pločicama i njihovim postavljanjem, taj posao bi bilo najbolje da prepustite majstorima. Za razmak između pločica se koriste plastični krstići, oni se najčešće vade kada se lepilo malo prisuši ili se pristisnu dole dublje u lepilo. Koliko će biti razmak među pločicama se određeuje na osnovu njenih dimenzija, ali tako da budu u srazmeri.

granitne pločice u vrtu

Kako se održavaju spoljne podne pločice

Održavanje vanjskih pločica ćemo olakšati ako uzmemo neke u dezenu koji liči na kamen. Takođe one trebaju da ispunjava sve uslove za postavljanju napolju. Ako se samo neka od karakteristika ne uklapa kao na primer otpornost na mraz to dovodi do ljuštenja površine i tu ne pomaže nikakvo održavanje. Već samo kompletna zamena.

vanjske podne pločice

Smeđe i sive nijanse  će omogućiti da se na njima ne vidi baš pesak i prašina. Međutim to ne znači da čišćenje ne treba raditi redovno, ako predugo čekamo sloj prljavštine će se povećati i biće teži za uklanjanje. Podne pločice spoljne možemo čistiti bar dva puta nedeljno.

Ukoliko se neka pločica ošteti, treba je zameniti što pre. U pukotini koja je nastala nakuplja će se prašina i voda, što će dovesti do oštećenja na susednim pločicama.

Desi se da površinski sloj nije dobro odrađen pa na pločicama se upije do vlage upije kad se nešto prospe. Na primer kafa ili neki crveni sok, nakon nekog vremena vlaga ispari ali to mesto ostaje blago obojeno. Iz tog razloga se i preporučuje da imaju izgled kamena ili drveta, jer se na taj način može umanjiti primetnost takvih mrlja.

Spoljne podne pločice bi trebalo prati sa sredstvima koja su za to namenjena, mada se u praksi koriste i ona koja su agresivnija. Ukoliko se neko odluči za tu agresivniju varijantu trebao bi da ubrzo po nanošenju hemiskog sredstva obavi ispiranje sa vodom.

U  nekim situacijama za čišćenje pločica na terasama i bašti su se dobro pokazale mašine za pranje pod visokim pritiskom. Od koristi je ako se koristi neko sredstvo za sprečavanje proboja vlage u kapilarne kanale, ali ono se treba naneti u skladu sa preporukom proizvođača, bez mnogo improvizacije.

U slučaju da ste se odlučili za neka priručna sredstva, mešavine sode bikarbone, raznih vrsta sirćeta, varikine ili nekih kiselina, najbolje na podu odabrati manju površinu i tu obaviti probno čišćenje. Ovde je problem jer se nikad ne zna kako će tačno površina reagovati na ta priručna sredstva, pa je najbolje napraviti mali eksperiment.

Podelite sa prijateljima...
Share on Facebook
Facebook
0Share on Google+
Google+
0Pin on Pinterest
Pinterest
0Tweet about this on Twitter
Twitter
Print this page
Print
Email this to someone
email