Vetropark u Tomislavgradu

Snaga vetra se sve više spominje u vezi sa proizvodnjom električne energije. To je globalni trend koji pokako hvata korenje i na ovim našim prostorima. Zainteresovanih investitora ima, pa se to koristi u svim zemljama regiona. Mi smo malo pogledali šta se dešava u Bosni i Hercegovini.

Ovo su tek početci izgradnje mreže koja će se u BiH koristiti za korišćenje snage vetra. Za razliku od njih u Srbiji ima više završenih parkova sa vetrogeneratorima.

Postoje naravno i problemi koji delimično usporavaju napredovanje radova na vetroparkovima. Oni su prisutni u svim zemljama, ali se nekako dobija utisak da su u Bosni izraženiji. To je nepoštovanje rokova iz ugovora, problemi sa lokalnim stanovništvom, dobijanje dozvola ili isporuka opreme za vetrogeneratore. Međutim i uprkos svemu tome podizanje novih polja sa vetrogeneratorima nekako napreduje.

Ko to gradi u Tomislavgradu

Kao i većina stvari u Bosni, jednostavno nije baš uvek najasnije ko je šta tražio, ko je odobri i na kraju ko pravi. Kao što smo spomenuli postoji dosta prostora da se u toj zemlji iskoristi snaga vetra.

Jedna od prvih konkretnijih vesti je bila da je 14. januara 2016 potpisan memorandum o razumevanju. Sa kineske strane su potpisnici bili predstavnici kineskih kompanija CMEC (China machinery engineering corporation) i CAIDC (China-Africa investment and development Co.), a iz Bosne kompanije „Gradina“.

Time dokumentom je predviđeno postavljanje 35 vetrogeneratora koji bi proizvodili 112MW, a bili bi raspoređeni na 16 hektara. Ovaj plan sa Kinezima je trebao da bude završen do kraja 2017 godine.

Međutim u jesen 2016 godine je iz Hrvatske stigla najava da firma DIV planira da gradi vetropark u Tomislavgradu.

Međutim u junu ove godine se predstavnik firme CMEC žalio predsedniku federacije BiH Marinku Čavaru. Razlog za pritužbu je bilo to što vlasti federacije BiH još nisu izdali energetsku dozvolu za projekat vetropark.

Najnovija vest o konačnoj izgradnji vetroparka u Tomislavgradu može da objasni zašto se čekalo sa izdavanjem dozvole Kineskoj kompaniji. Uprkos dokumentu o razumevanju ipak je politika umešala prste.

Novi investitor je Elektroprivreda Hrvatske zajednice Herceg Bosne (HZ HB). Ona planira da projekat isfinansira iz više izvoraod čega je jedan donacija vlade Nemačke. To je iznos od 1 milion eura, ali je usput Nemačka banka za razvoj odobrila kredit u iznosu od 71 milion eura.

obnovljivi izvori energije
slika sa pixabay.com

Park gde će se snaga vetra koristiti za proizvodnju električne energije je nazvan “Mesihovina”. On će se prostirati na 22 hektara i imaće 22 verogenereatora.

Perspektive za povećanje proizvodnje u Bosni i Hercegovini

Perspektive su odlične, snaga vetra se u Bosni i Hercegovini koristi tek za dobijanje 0,3% potrebne električne energije.

Jedan od prvih projekata kojim je trebalo da bude izgrađen vetropark u Bosni, preciznija lokacija Trusina kod Nevesinja je bio 2012 godine. Studiju izvodljivosti za taj projekat je naparavila firma „Eol Prvi“.

Mada je energija dobijena iz vetra jedan od obnovljivih izvora energije, nisu svi zaiteresovani da se kod njih grade vetroparkovi. Takav je slučaj u Srednjebosanskom kantonu, tamo su se udružili vlasnici privatnog zemljišta i planinari. Iz firme TLG Travnik su tada poručili da nivo buke neće biti veći od 50 decibela.

U najavi je i vetropark Podveležje koji bi trebao da ima 15 vetroturbina. On bi trebao da se gradi kao koncesija na 30 godina.

Iz svega nabrojanog se vidi da se na izgradnji infrastrukture ipak radi, mada postoje mnogobrojne prepreke. To je sada svakako tren jer bi svaka zemlja trebala što više da se osloni na proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora.

Snaga vetra nije jedino na šta se računa kada su u pitanju obnovljivi izvori enegrije u Bosni. Tamo se u prethodnom periodu značajno veća pažnja posvetila podizanju mini hidroelektrana. Međutim one su se pokazale kao nepozdane za preciznije planiranje. Jednostavno su oscilacije u proizvodnji prevelike jer zavise od hidrološke situacije na terenu.

Problem na koji ćemo da ukažemo je da postoji razlika u pravnoj regulativi između Republike Srpske i Federacije BiH. Takođe je i problem kako se taj zakon sprovodi na terenu i nepoštovanje rokova koji budu predviđeni u ugovorima.

Podelite sa prijateljima...
Share on Facebook
Facebook
0Share on Google+
Google+
0Pin on Pinterest
Pinterest
0Tweet about this on Twitter
Twitter
Print this page
Print
Email this to someone
email